Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

144 Slavoljub Gacović
vlaških migracija i naseljavanja. Šta više, ona se nastavlja i posle
osloboĊenja istoĉne Srbije 1833. godine, kada se primećuje vrlo
intenzivan, mada kratkotrajan, period doseljavanja rumunskih seljaka
iz pograniĉnih predela Male Vlaške”. 509
Dakle, „veliki broj prebeglica iz Vlaške na podruĉju kapetanije
kljuĉke, u nahiji krajinskoj, obrazovao je flotantnu populacionu masu
na ovom delu istoĉne-severoistoĉne etniĉke limitrofne zone Srbije,
koja je postala karakteristiĉna po uĉestalim seljakanjima sa jedne na
drugu stranu prigraniĉnih srpsko-turskih i srpsko-vlaško-austrijskih
teritorija. Ovo pokretno pograniĉno stanovništvo naseljavalo je mesta:
Dţedţerac, Vlasenicu, Grabovicu i Radujevac, sa srpske pograniĉne
strane, a Korbovo, Šimijan Ostrvo, Oršavu, Veliko Ostrvo, Černjec,
Urzićan, Brzu Palanku, „Fromosu”, „Brebelju” i „Kordon kalafat”,
prema turskoj strani.” 510 Na drugom mestu Stojanĉevićeva kaţe da su
samo „jedan deo negotinskih (krajinskih) sela nastanili ... stariji i
mlaĎi vlaški” doseljenici, a u nastvku kaţe da su ta ista krajinska sela
delom naseljavali i „porumunjeni srpski doseljenici (Srbovlaš,
Čokonjar), kao i mlaĊi vlaški došljaci (Bukovče, Kobišnica,
Radujevac, Koroglaš, Samarinovac, Bljuvanovac, Mokranja,
Tabakovac, Glogovica, Luka, Velika i Mala Jasikova), a bilo ih je
gotovo i u svim selima kapetanije kljuĉke.” 511 Na ovom mestu
Stojanĉevićeva pominje porumunjene srpske doseljenike, tj.
povratnike, zasigurno pod uticajem teorije Tihomira ĐorĊevića, ali ne
ostavlja mogućnost da su svi Vlasi porumunjeni Srbi, već ih
decidirano smešta samo u dva sela Timoĉke Krajine, dok u ostalih
dvanaest sela smešta mlaĊe vlaške došljake koje, po njenom mišljenju,
„moţemo nazvati Rumunima”. Mada, u tekstu Stojanĉevićeve nema ni
jednog navedenog argumenta bilo da se radi o porumunjenim srpskim
doseljenicima bilo da se radi o mlaĎim vlaškim došljacima.
Migracije Rumuna (Vlaha) zapljusnule su i Braniĉevo.
Stojanĉevićeva kaţe da su se u „novoformiranom poţarevaĉkom
okrugu, od 1830. godine, ukrštale ... migracione struje srpskog
stanovništva iz prigraniĉnih prekodunavskih oblasti Austrije, Turske i
509 Vidosava Stojanĉević, op. cit., 2003, 214.
510 Vidosava Stojanĉević, op. cit., 2003, 79.
511 Vidosava Stojanĉević, op. cit., 2003, 59.