Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

MIGRACIJE RUMUNA (VLAHA)
UNUTAR KARPATSKO-BALKANSKOG PROSTORA
„Kao i narod koji je naseljen od Dakije do Pinda i koji se
prostire u Tesaliju. Vlasi se nazivaju i jedni i drugi. I nebih
mogao da objasnim i da kaţem ko je od ovih kod kojih
došao.”
Laonik Halkokondil (XV vek)
„Istorijska kazivanja”
Migracije stanovništva postoje od kada je sveta i veka; to je
pojava stara koliko i ljudska vrsta, uslovljena mnogobrojnim
ĉiniocima, svojstvena ĉoveku u njegovom sociokulturnom razvoju i
teţnji za promenom naĉina ţivota. Mnogi pojavni oblici, faktori i
uzroĉno-poslediĉne veze, demografske, etniĉke, geografske,
ekonomske, socijalne i politiĉke posledice ukazuju na kompleksnu
prirodu migracija, ispoljavaju se u svim istorijskim epohama i deluju
na razvitak svake populacije.
Istorijski posmatrano, migracije traju vekovima uz pojavu
povremenih velikih migracija koje su uzrokovane ratovima i bunama,
lošim ekonomskim, politiĉkim i klimatskim uslovima. „Mi smo – kaţe
Cvijić – jako skloni da beţanije pred zavojevaĉkom vojskom
smatramo kao glavne seobe, tim pre što tada svet odjedanput u
masama krene. MeĊutim, pri seobama usled ekonomskih i psiholoških
uzroka retko kad odjednom krenu velike grupe stanovništva; mahom
manje grupe, najĉešće pojedine porodice (kakve su najĉešće bile
migracije Rumuna /Vlaha/ – S.G.); njihova kretanja su spora. Ali su
ove migracije stalne, traju vekovima, prolaze mirno, mahom
neopaţeno i njima se u stvari najviše izmeni etniĉki sastav
stanovništva pojedinih oblasti”. 264
Migracije stanovništva na karpatsko-balkanskom prostoru bile
su ĉeste od najstarijih vremena. Smenjivale su se razne civilizacije i
narodi koji su se vremenenom asimilovali, spajali i proţimali. O tim
264 Jovan Cvijić, Balkansko poluostrvo i juţnoslovenske zemlje : osnovi
antropogeografije, Beograd, Zavod za izdavanje udţbenika, 1966.