Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 125
uznemirava vraćanjem na imanja u Vlašku, što opet posredno govori
da je takvih doseoba bilo i prethodnih decenija. Pored ovoga treba
navesti i upad vojske kneţevine Vlaške, Moldavije i Transilvanije u
jesen 1594. godine pod zapovedništvom vlaškog vojvode Mihaila
Hrabrog (Viteazul), koja napada tvrĊave na Dunavu, kao i jaĉe
hajduĉke ĉete koje 1595. godine deluju u Bugarskoj 439 ili one koje su
1596. godine pod vojvodom Deli Markom prešle preko Dunava iz
Vlaške i napale varoš Kladovo, gde su pobile mnogo Turaka. Tada je
hajducima prišao „veliki broj hrišćana” (gran numero de Christiani)
koji su se sklanjali pred Turcima. 440
U vezi s izbijanjem ustanka u Trnovu 1598. godine, vlaški
vojvoda Mihailo Hrabri je iste godine prešao Dunav kod Nikopolja
(Nicopolis) s velikom vojskom i razorio zemlju i varoši Nikopolj,
Rahovo, Vidin i Kladovo, ali tvrĊave nije zauzeo, već se pred turskom
vojskom povukao, vodeći sa sobom hrišćane u Vlašku – prema nekim
izvorima oko 50 – 60.000 porodica. 441 Masovna migracija koja se
ovde pominje usled ratnih dejstava ka severu preko Dunava jeste
jedna u nizu migracija koje su se dešavale tokom XV i XVI veka.
Ko su mogli biti spomenuti hrišćani do nezadovoljni
Vlasi/Rumuni kojima je status vojnuka i filuridţija ukinut 1560.
godine, 442 tj. više od tri decenije pre upada hajduĉkih ĉeta iz današnje
Rumunije. O tome Dušanka Bojanić-Lukaĉ, kada govori o Crnoj Reci,
kaţe: „Treba pretpostaviti da su Crnoreĉani uĉestvovali u ovim
dogaĊajima i da su, naroĉito prilikom pomenuta dva upada u Kladovo
u većem broju, 1596. i 1598. godine, ne samo pomagali hrišćanske
vojne jedinice već i da su se iselili u Vlašku”. 443 Rekli bismo da to nisu
ĉinili samo Vlasi Crnoreĉke nahije, već i oni iz ostalih vlaških nahija,
Krivine, Fethislama, Zagorja, Polomja, Timoka, i drugih spomenutih
iz popisa 1530/311535. i 15701572. godine, o ĉemu i Dušanka
439 Istorija naroda Jugoslavije, II, Beograd, 1960, 468470.
440 Jov. N. Tomić, Novi Grad – Kladovo – Fetislam, Glas Srpske kraljevske
akademije, LXX, drugi razred, 43 (1906), 2123.
441 Dušanka Bojanić-Lukaĉ, Zaječar i Crna Reka u vreme turske vladavine
(XVXVIII vek) : Zaječar i okolina, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, br. 42,
Beograd, 1978, 69.
442 Dušanka Bojanić-Lukaĉ, op. cit., (1978), 56.
443 Dušanka Bojanić-Lukaĉ, op. cit., (1978), 69.