Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 85
dve Mezije”, koje su nazvane Moesia Superior i Moesia
Mediterranea. 267
Pitanje je da li treba da se drţimo gore navedenih pisanih izvora
bez imalo kritiĉkog sagledavanja onoga što u njima ĉitamo. Ukoliko
bismo tako postupili, onda bismo morali prihvatiti da su Rimljani
napustili provinciju Reciju, o ĉemu Evgipij (Eugyppius) u delu Vita
sancti Severini govori opširno, a u skladu sa sveĉevim proricanjima
svi ţitelji navedene provincije bili su premešteni unutar granica
Rimske imperije. 268 To se zasigurno nije dogodilo, jer da jeste, ne bi u
delu današnje Švajcarske (Retia) bilo Retoromana i njihovog jezika.
Uostalom, navala Germana na Dakiju poĉela je mnogo ranije,
pre 271. godine, i da je narod imao potrebe da se pred varvarima
skloni u sigurnije krajeve, on ne bi ĉekao Aurelijanovo nareĊenje.
Naprotiv, od Laktancija (Lactantius) znamo da je majka imperatora
Maksimijana, koji je seo na tron u zrelim godinama svog ţivota, tj.
285. godine, pobegla iz Dakije oko 250. godine. Ona je u to vreme u
svojoj utrobi nosila budućeg imperatora, 269 što se moţe dovesti u vezu
s navalom Germana 251. godine od ĉijih trupa je poginuo i sam
imperator Decije. Hoću reći da je pojedinaĉnih ili masovnih migracija
uvek bilo kad god je navala varvara bila izvesna.
Po Eutropijevom izlaganju, Dakija u ratovima protivu rimskih
legija nije izgubila svoje varvarsko stanovništvo, već je ostala bez
muških glava (Dacia enim diuturno bello Decebali viris erat
exhausta). MeĊutim, i ovakvu konstataciju pobijaju tolike ale i
kohorte koje su nakon osvojenja Dakije saĉinjene od Daĉana: Ala I
Ulpia Dacorum u Kapadokiji, Cohors II Aurelia Dacorum i Cohors II
Augusta Dacorum pia fidelis veterana milliaria equitata u Panoniji,
Cohors III Dacorum equitata u Makedoniji, Vexillatio Dacorum
Parthica kraj Tigra i Eufrata da ĉuva limes od Parćana, Cohors I
Ulpia Dacorum u Siriji, Cohors I Aelia Dacorum u Britaniji itd. 270
267 Hist. rom., 9, 15: „Provinciam Daciam, quam Trajanus ultra Danubium fecerat
intermisit, vestato omni Illyrico et Moesia, desperans eam posse retineri: abductosque
Romanos ex urbibus et agris Daciae in media Moesia, collocavit, appelavitque eam
Daciam, que nunc duas Moesias dividit.”
268 A. D. Xenopol, op.cit., 17.
269 Lactantius, De mortibus persecutorum, c. 9.
270 N. Stoicescu, op. cit., 94.