Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 71
civitas ili oppidum Rabinel , jeste srednjovekovni grad
Ravno 205 blizu današnje Šuprije na Moravi, a vicus Nifa je iskvareni
oblik grafije Nissa ili Nisse, 206 koji potiţe od antiţkog naziva Naissus
(Niš). 207 Dakle, Rumuni (Vlasi) se pominju krajem IX veka u
Transilvaniji (Erdelj) i Banatu, u XI i tokom XII veka na obalama
Dunava, a krajem XII i poţetkom XIII veka locirani su taţnije, na
prostoru Braniţeva. Rumuni (Vlasi) se pominju ţas severno od
Dunava, ţas bliţe Balkan-planini. Rekao bih da je reţ o istoj zemlji
Rumuna (Vlaha), ţiji su krajevi u izvorima spomenti sad ovde, sad
onde jer je, naţalost, nijedan izvor ne pominje u njenoj celovitosti, tj.
nijedan se izvor ne bavi celokupnim prostorom te velike, po kazivanju
Manojla Holobola, neomeĊene zemlje Daĉana.
Stiţe se utisak da politiţka vlast Romanije (Vizantije) na
prostorima severno od Hemusa „sasvim sigurno nije mogla da
pogoduje procesu slavizacije”, 208 a Kekavmen u delu Strategikon
(Советы и рассказы Кекавмена = Saveti i priĉe Kekaumena), koje
je nastalo u periodu od 1075. do 1078. godine, govori o nespornoj vezi
Daţana i Besa i njihovih potomaka Vlaha (Rumuna), koji se i tokom
XI veka nalaze na obalama Dunava i Save: „Vlaški narod (
), 209 – kaţe Kekavmen – pobeŤen u borbi od strane imperatora
Trajana i slomljen u celosti, bio je pokoren [od ovoga], a njihov kralj,
po imenu Decebal, bio je ubijen i glava mu je nabodena na koplje
usred Rima, 210 jer su ovi takozvani Daĉani ( ), [nazvani] i Besi
( ), obitavali najpre pored reke Dunava ( ) i Saosa
205 Historia peregrinorum, in: Fontes Latini Historiae Bulgaricae, III, Sofia,
1965, 226; Ansbertus, Historia de expeditione Friderici imperatoris, u: Fontes rerum
Austriacorum, Scriptores, vol. V, 21.
206 Chronicon Magni Presbyteri, MGH, SS, vol. XVI, 509; Odo de Deuil, Liber
de via sancti sepulchri, MGH, SS, vol. XXVI, 62; Wilhelm de Tyr, Historia rerum in
partibus tranmarinis gestarum, u: Recueil des historiens des croisandes, Historiens
occidentaux, I, 52, 76, 77; Ansbertus, Historia, V, 22.
207 Odo de Deuil, Liber de via sancti sepulchri, MGH, SS, vol. XXVI, 62.
208 T. Ţivkoviš, Sloveni, 159.
209 Naţalost, u delu Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, III, Beograd,
Vizantološki institut, Posebna izdanja, 10, 1966, na strani 217, podatak o Vlasima u
Kekavmena nije preveden od J. Ferluge.
210 Nasred Rima.