Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 187
na umu da je oko 1501. Krajina već bila jako rumunizovana”, 647 kaţe
u nastavku Kanic. Moţda je za Filareta „uţešše pomošne vojske na
Kosovu, koju je caru Lazaru poslao moldavski vojvoda Petar
Masutin” (Petar IV Mušatin oţenjen „despotovnom” Jelenom
Brankoviš – S. G.), 648 a koja je ovekoveţena „jednom, naţalost slabo
oţuvanom freskom na juţnom zidu crkve u Lopušnji”, 649 koju je
Kanic u drugoj polovini XIX veka još mogao razaznati, samo
prorumunska srednjovekovna propaganda.
Filaret ništa ne zaboravlja da navede, onako znalaţki zasoljeno i
zabibereno, na štetu rumunskog naroda, ali še mu srpske patriote –
parafraziram Tihomira ĐorŤeviša – danas silno zameriti zašto, pored
Rumuna, koji dolaze iz Rumunije, nije imenom pomenuo i povlašene
Srbe, koje pominju mnogi srpski pisci, i koje je trebalo
(dez)asimilacijom vratiti srpskom rodu. Ti nazovi povlašeni Srbi su
zapravo bili temelj „opravdanog” posrbljavanja Rumuna (Vlaha) uz
pomoš srpske vojske, administracije, škole i crkve.
Filaret nastavlja kritiţkim tonom i kaţe da je Srbulje „rumunska
propaganda istisla iz crkve” i da je „utrapila svoje vlaške knjige,
širilicom peţatane”, kao što je proturila „po crkvama svoje popove, a
po manastirima svoje kaluŤere, koji su na zadatku rumuniziranja
revnosno i briţljivo radili”. Pa zar Rumune da rumuniziraju – pitam
se kako? Kako im je to samo uspevalo – da se moţda magijom nisu
okoristili jer je to Rumunima, pardon, Vlasima, kaţu, uroŤeno.
Rumunska propaganda je takoŤe po selima imala „svoje uţitelje, koji
su … znali još i krojaţki rad, za širenje forme rumunskog odela” i
crtaţe „za slikanje svetaca u veoma nezgrapnom izrazu”, kaţe Filaret.
Po njegovom mišljenju, „ni docnije Rumuni iz preko Dunava,
nisu stojali skrštenih ruku”, pa nastavlja da je opravku izgorele Vratne
1804. godine izvršio „Vlah iz Rumunije (valjda Rumun iz Rumunije –
S. G.), udovi sveštenik Jon Tejkuljica … a svoju familiju naselio u
Jabukovcu”, i to nije sve, jer i „knez Miloš, za vreme prve svoje vlade,
647 Feliks Kanic, Srbija : zemlja i stanovništvo, Druga knjiga, Beograd 1987 3 ,
400401.
648 http://www.poreklo.rs/2012/08/28/veze-srpskih-i-rumunskih-vladarskihporodica/
petar-iv-rares/
649 Feliks Kanic, Srbija : zemlja i stanovništvo, Druga knjiga, Beograd 1987 3 ,
400401.