Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

184 Slavoljub Gacović
tvrdeši (s pozivom na Sentklarija) da je ovaj bio srpskog porekla”. 635
MeŤutim, „Enciklopedija Jugoslavije govori o ‘vlaško-slovenskom
poreklu’”, a „rumunska istoriografija je Hunjadija proglašavala za
Rumuna – ţini se sa ipak više osnova. 636 Taj stav je ostao
preovlaŤujuši i posle Drugog svetskog rata.” 637
Nakon diskursa o maĎarskim Asimilantima u juţnoj Ugarskoj,
koje treba (dez)asimilacijom vratiti srpstvu, a koji predstavljaju
pandan Arnautašima na Kosovu i Metohiji i Povlašenjacima u
istoţnoj Srbiji, koji bi takoŤe (dez)asimilacijom trebalo da se vrate
srpskom rodu, nastavimo s nizom Đokiševih uzroka „koji su u znatnoj
meri pripomogli, da se Srbi lako u Rumune pretapaju”. Tu spadaju i
„česti ratovi koje su Srbi vodili, posle kojih su redovno dolazile
beţanije i velike seobe srpskog naroda iz svoje otadţbine u tuĎe
drţave. U tim teškim vremenima mirni domaši familijarni ţivot kod
Srba bio je propao.” 638 Taţna je samo konstatacija da su Srbi usled
ţestih buna i ratova koje su vodili morali ţesto iši u zbegove ili se
seliti, ali to ne moţe biti uzrok njihove sveopšte rumunizacije, koja
postoji samo u Đokiševoj glavi. Ţas govori o ţestim ratovima Srba,
ţas o tome da su provodili miran domaši familijarni ţivot. Njihova
„draga ognjišta i imanja bila su napuštena i tada je nastao bio jedan
muţan skitniţki ţivot po drugim zemljama, pun bola, bede i tuge za
svojim starim zaviţajem i svojom muţnom tekovinom na koju su
dolazili bojerski robovi – Rumuni.” 639 Zato Srbi brţe-bolje zbog
muţnog skitniţkog ţivota punog bola, bede i tuge prionuše na uţenje
rumunskog jezika. Sada su opet, razume se, krivi „bojerski robovi –
Rumuni” što su se zbog navalice Srba u njihovoj zemlji, u Erdelju,
doselili na toboţe srpska ognjišta u istoţnoj Srbiji. Najgore od svega
je što Rumuni nisu prvi nagrnuli na srpske zemlje, nego su Srbi
nagrnuli na rumunske, pa su tek onda Rumuni „naselili puste,
635 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 130, nap. 88.
636 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 130, nap. 88; Nicloae Iorga,
Histoire des Roumains et de la Romanie orientale, Vol. IV. Les Chevaliers, Bucarest,
1973, 8896, 203211.
637 Zoran Janjetoviš, Nacionalne manjine, 2007, 130, nap. 88; Andrei Oțetea,
Storia del popolo romeno, Roma, 1981, 163, 166167.
638 Jovan Đokiš, op. cit., 362.
639 Jovan Đokiš, op. cit., 362.