Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

278 Slavoljub Gacović
opštine izradilo i prema [propisu?] potpisao, u odreĎenoj rubrici o svakom mladiću
kaţe, da mu je maternji jezik rumunski.
Ovde bih mogao da završim svoj odgovor na tuţbu, ali kako se tuţioc
razmeće nekim svojim patriotizmom, to nalazim da mi valja još koju reći.
Ne stoji da sam roĎen u Ferizoviću, čega se, sve i da sam roĎen, ne bih stidio
jer se i on od sada poput Dublja, Mišara, Ravnja, Štubika idr. ima spominjati u našoj
istoriji. RoĎen sam u Prizrenu odakle su dva moja ujaka pošli i pridruţili se srpskoj
vojsci u prvom turskom ratu, kao junaci se borili i kao takvi izginuli. Njima se ponosim
u toliko više što sam i sam stupio u red dobrovoljaca i kao takav bio kod Vidina u
poslednjem ratu s Bugarima – nisam se kao Micić ili njegov brat učitelj Ţarko
Stojimirović ovim i onim izgovarao i bečio oči da što nesposobniji izgledam. – Otac mi
je bio siromah čovek, ali se njegovim prezimenom ponosim; Micić je sin Ţivojina
Stojimirovića, ali njegovo prezime ne nosi pošto je uz njega skopčano bankrotstvo,
utaja drţavne poreze a s njome uporedo i moj bir.
Imam petoro nejake dece, svečarina mi se ne prikuplja, bir ne pribira, ostali
prihodi slabi, pa muka da se ţivi, ali mi ne pada na pamet da kradem, kao što je Micić
u nekoliko maha proneverio drţavni novac, zbog čega je otpušten iz drţavne sluţbe,
te se sada kao delovoĎa pribio kod svoga oca. Da po treći put ne puca iz levorvera na
sebe, molim Boga.
Milan Micić ima brata Ţarka Stojimirovića koji je jedva 1907 god. dobio za
učitelja ovde, ali je već početkom 1909 god. po kazni premešten, jer se uvidelo da je
ovom vrlom Srbinu mnogo u volji da govori vlaški i da školske račune dobro čuva.
Kako je rok od pet godina što ga zak.[on], o narod.[nim] školama predviĎa, protekao
te Ţarko sada konkursom moţe dobiti učiteljsko mesto ovde, a kako njegov brat Milan
i otac mu Ţivojin uviĎaju da njihov Ţarko ne moţe onako tečno i jasno iskazivati svoje
misli na srpskom jeziku, već isključivo na vlaškom, to je potrebno da G. Ministar
Unutrašnjih dela izda Miciću uverenje da je vlaški jezik ravan srpskom, da onaj koji
ne ume beknuti srpski bude ravan Uţičaninu i prirodno da posle toga moţe u školi
nastava otpočeti na vlaškom jeziku kao što se u sudnici vrši suĎenje.
Dokument br. 6. (21. VIII 1913)
Timočki Duhovni sud
br. 3203
21. avgust 1913. god.
Zaječar
paroh Rudnoglavski
svešten. Jord. Miletić
Gospodinu Ministru Prosvete i Crkv. poslova