Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 227
moguše da su samo zbog prihvatanja „vlaškog” jezika ti Srbi postali
„gotovo polu divlji narod”, koji je još i „tvrdoglav i manit”! U zanosu
blašenja Rumuna (Vlaha) Popoviš nastavlja: „Za jedno sjajno dugme
mogao bi ţovek poginuti, ako bi Vlah pomislio, da je zlato, ili ako bi
posumnjao, da nema novca. Fala Bogu, naša kultura nije još dotle
stigla, da i Vlahe posvećuje, dosta nam je i naših poslova; nego je tako
postupano s Vlasima za pređašnje vlade, koja ih je htela dovesti u
nekakav red, da su oni, hteli nehteli, morali postati ovaki, kaki su
sad. Sila je proizvela u njima lukavstvo, podmuklost, tvrdoglavost sve
pod robskom pokornosti.” 765 Naša (srpska – S. G.) kultura, kaţe
Popoviš, nije još dotle stigla da i Vlahe posvešuje, tj. posrbljuje,
pored nagomilanih problema sa Srbima. Popoviš se zato i dragom
Bogu zahvaljuje, a Vlasi bi trebalo da mu prinose ţrtve na oltaru što ih
nisu p(r)osvet(l)ili srpskom kulturom. Kako Popoviš objavljuje svoj
ţlanak u vreme kada je na ţelu srpske vlade Ilija Garašanin
(18611867), on prebacuje krivicu na vladu njegovog prethodnika
Filipa Hristiša (18531861) „koja je (Vlahe) htela dovesti u red”, tj.
nametnuti im srpska imena i prezimena, maternji srpski jezik u
školama, srpske popove koji su ţatali srbulje u crkvama itd., pa je to
„uterivanje reda silom” proizvelo u Rumunima (Vlasima) „lukavstvo,
podmuklost, tvrdoglavost sve pod robskom pokornosti.” 766 MeŤutim,
istina je da se Rumuni (Vlasi) istoţne Srbije nisu bolje proveli ni u
vreme vlade Ilije Garašanina, ni u vreme njegovog sina Milutina
Garašanina. Naime, u njegovo vreme bio je „Neki Jova Popović,
kafedţija iz sela Mihajlovca, okruga krajinskog koji je bio narodni
poslanik. On je za vreme naprednjaţke vladavine podneo Narodnoj
skupštini jednu interpelaciju, sa kojom je traţio da naši Srbo-Vlasi
dobiju svoje škole i crkve. Kad je poţ. Milutin Garašanin ministar to
doznao, on pozove Jovu kod svoje kuše, pa ga ovako upitao? 'A jeli ti
Jovo? Šta si ti ono traţio od Skupštine za naše Srbo Vlahe?'. Poslanik
Jova videši da je Garašanin uzbuŤen i ljut na njega našao se bio u
ţudu, poţeo se izvinjavati, ali nije znao šta še da mu odgovori. 'Čuješ
ti Jovo' – rekao mu je ministar Milutin Garašanin – 'Ako još danas ne
trgneš u Skupštini onu tvoju ludu interpelaciju, znaj Jovo' i u tom
765 Kosta Popoviš, (1863), u: Danica (1864), 494495.
766 Kosta Popoviš, (1863), u: Danica (1864), 494495.