Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 49
Teorija da se kolevka Rumuna (Vlaha) nalazila na pojasu
izmeŤu „vlaških” Slovena i „panonskih” Slovena razvila se i na
osnovu romanskih/rumunskih toponima. Od Konstantina Jireţeka pa
do Aleksandra Lome navodi se tridesetak rumunskih toponima u
okolini Sofije, Svrljiga, Bele Palanke, Vranja itd. Na stotine
rumunskih toponima sa podruţja prizrensko-timoţkih govora srpskog
jezika naveo sam u svojim knjigama kako bih ukazao na kontinuitet
Rumuna (Vlaha) na tom prostoru, 111 ali sam, prouţavajuši pisane
izvore u kojima se Rumuni (Vlasi) srednjovekovnog razdoblja
pominju od Erdelja i Galicije do Grţke i od jadranske do crnomorske
obale, došao do zakljuţka da su Rumuni (Vlasi) nekad manje, nekad
više spominjani na ovom ili onom podruţju, ali svakako ne treba
sumnjati da ih je uvek bilo na celokupnom karpatsko-balkanskom
prostoru.
Manje-više isto mišljenje ima i rumunski istoriţar i filolog P.
Panaitesku (Petre P. Panaitescu). On iznosi mišljenje da se romansko
stanovništvo iz kojeg je nastao rumunski narod prostiralo od Karpata
do Pinda i Salone kao jedno „platno (satkano) od naroda” u simbiozi s
jednim drugim „platnom (satkanim) od naroda” slovenskog porekla. U
vreme kada se romanizovano stanovništvo severno od Dunava opiralo
slovenskoj asimilaciji i, dapaţe, uspešno asimilovalo Slovene sa tog
prostora, ono juţno od Dunava nije uspelo da se suprotstavi
slovenizaciji i vešim delom se asimilovalo u slovenskom moru; nije
reţ o reciproţnom transferu populacije, veš o jednom reciproţnom
procesu asimilacije, svakako pobedonosnom na levoj obali Dunava za
romanizovano stanovništvo koje je konstituisalo rumunski narod. 112
Jedan znaţajan momenat u ovom procesu predstavlja VII vek,
kad je, nakon razaranja dunavskog limesa 602. godine, 113 sedam
111 Slavoljub Gacoviš, Od Rimljana i latnskog do Rumuna Timoĉana i rumunskog,
Bor, Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, 2008, 159198; Slavoljub Gacoviš,
De la cetățenii romani la populația română în zona Timocului (Sec. IXIV),
București, Editura etnologică, 2014, 648691.
112 P. P. Panaitescu, Introducere în istoria culturii românești, 120121.
113 Jovan Kovaţeviš, Contributions archéologiques à la précision de la
chronologie de l‟instalation des Slaves dans les Balkans, u: Publications spéciales,
Sarajevo, 1969, 5783; Maria Comșa, Directions et étapes de la pénétation des Slaves
vers la Péninsule Balcanique aux VI-e – VII-e siècles, Balcanoslavica, 1, 1972, 928;