Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 211
(Vlasima) jeste i nerazumevanje rumunske (vlaške) tradicije, u ovom
sluţaju institucije domazetstva, zbog koje i Rumuni (Vlasi) menjaju
svoje dotadašnje prezime. Gotovo sam siguran da je izostavljen
kljuţni detalj ovog mešovitog braka: Štubiţanin se prizetio u vlašku
kušu, a kazivaţ je to izostavio jer je smatrao nebitnim ili je Đokiš taj
detalj namerno izostavio. Rumuni (Vlasi) to ne rade u okviru nekog
svog „nacionalnog programa”, kako izgleda iz teksta kojim Đokiš
prikazuje sluţaj, veš da se odrţi imanje u svojini porodice kada u njoj
nema muških potomaka. Pošto se u domazetstvo 722 prelazi samo kada
je mlada imušna, a zet siromašan, jasno je zašto je Štubiţanin
„ţrtvovao” svoje „srpstvo”.
Evo i drugog primera koji Đokiš navodi u prilog svojoj teoriji o
sveopštem povlašavanju Srba: „Jedan Srbin iz ţisto srpskog sela
Rgotine kod Zajeţara, po imenu Coka, oţenio se Vlahinjom iz sela
Krivelja. Njegov sin Jon Coka ima u školi unuka koji ne znajući
srpski jezik mora godinu dana da ostane u pripravnom razredu da
nauţi srpski jezik, da bi mogao predavanje da sluša u školi... U
Krivelju nema kuše po imenu Cokiša. Prema tome to su povlašeni
Srbi...”, a ja bih se izrazio u jednini i rekao da je to povlašeni Srbin
treće generacije u vlaškom selu. Đokiš nastavlja da su „ovi primeri
koje nam g. Ţivko saopštio dokazuju ... kako se pojedine naše familije
lako u Rumune pretapaju.” 723 Upravo tako, „pojedine (srpske – S. G.)
familije lako (se) u Rumune pretapaju”, ali da jedna vlaška snaja moţe
povlašiti celu srpsku familiju u srpskom selu, a ponekad i celo selo
misterija je koja se u celom slovenskom svetu dogaŤa samo Srbima.
Đokiš, meŤutim, pedesetak stranica pre navedenih primera
pojedinaţnih povlašavanja kaţe da mu je najviše „padalo u oţi, što
tako zvani Vlasi neše da govore drugi jezik, niti se rado mešaju s
kim.” Ţudni neki Vlasi još su i „tako zvani”, što bi se u ţargonu reklo,
ko bajagi Vlasi, a pritom sve sami baksuzi i ugursuzi, koji neše da
govore drugi, tj. srpski jezik, osim svog vlaškog, tj. rumunskog jezika,
„niti se rado mešaju s kim”, tj. sa Srbima, pa ih, mora biti, telepatskim
putem tzv. Vlasi povlašuju, odnosno „pretapaju u Vlahe”, jer kao što
722 Nikola Panteliš, Domazetstvo u Timočkoj krajini, Razvitak, god. 8, br. 1
(1968), 7779.
723 Jovan Đokiš, op. cit., 360361.