Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

148 Slavoljub Gacović
što se tiče jezika, ţivota, običaja i t.d. u tome se mlogo razlikuju.
Razlika u jeziku već je svakome poznata.” 522
Kada Momĉilo Savić govori o vlaškom narodnom stavaralaštvu i
jeziku, on kaţe da je ono „sazdano na tlu na kome se suĉeljavaju
rumunski, srpski i bugarski uticaji, dakle, na tromeĊi, vlaško narodno
stvaralaštvo kao prirodni nastavak rumunskog jezika, sa kojim je
imalo skoro uvek iskljuĉivo periferne dodire, nosi uglavnom – što se
tiĉe ruha u kome je sazdano – sve one osobenosti po kojima se
odlikuje narodno stvaralaštvo na rumunskom jeziku severno od
Dunava ... Što se tiĉe spoljnog ruha vlaških balada, u prvom redu onih
koje nas na ovom mestu interesuju, treba reći da su one – shodno
gipkosti rumunskog stiha ... mnogo elastičnije...” 523 I da završimo ovo
poglavlje reĉima Jovana Đokića: „Kao što vidimo u s.i. Srbiji ima
dakle dvojakih rumunskih naselja, od kojih su jedni ’Ungurjani’ t.j.
oni koji su došli iz ugarskog Erdelja i ’Carani’, oni koji su prebegli iz
kneţevine Rumunije i Moldavije...” 524 Svakako valja reći i to da
„Rumuni iz Vlaške i drugih krajeva nisu se samo u Srbiju doseljavali.
Oni su se nastanjivali i u Bugarskoj i većinom su dolazili iz Vlaške…
A najviše ih ima u predelima pored Dunava gde oni ţive u
kompaktnim masama. Rumunske naseobine u Bugarskoj najjaĉe su
bile u okrugu vidinskom, zatim dolazi Vrace, Pleven, a najslabije su
naseobine rumunske u krajevima juţno od Balkana…”, 525 gde se sreću
naseobine Arumuna.
Sâm ĐorĊević u svom delu Iz Srbije kneza Miloša navodi
bezbroj primera i inverzivnih migracija Rumuna. Pošto su meĊu ovim,
kako ih ĐorĊević naziva, lakovernim Rumunima rumunske vlasti
razvile „vrlo ţivu agitaciju, pozivajući ih na povratak i obećavajući im
da će svaki ko se vrati ’tri godine od svakog danka i kuluka osloboĊen
biti’”, oni se vrate „izmeĊu 26 i 27 juna 1834. godine... zajedno sa
familijama”, pa „24 januara 1835. pobeţe još jedan; 9 marta 1835 –
522 Srbiziranja i organizacija škola, Nikola Stojanović, učitelj Jasikovački čitao na
zboru „omoljskih učitelja” 27 decembra 882, u: Uĉitelj, god. II, Beograd 1883, 87.
523 Momĉilo Savić, Poslednji Obrenovići u narodnoj poeziji na vlaškom jeziku
istočne Srbije, U: Timoĉka buna 1883. i njen društveno politiĉki znaĉaj za Srbiju...,
Beograd 1968, 285.
524 Jovan Đokić, op. cit., 210
525 Jovan Đokić, op. cit., 221.