Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 121
kao i mnoštvo ojkonima (naseljenih mesta) rumunskih osnova koje
nalazimo u turskim popisnim defterima XVXVI veka. 424
Obratimo paţnju na Hrabakovu raspravu u kojoj navodi da „i
danas u severoistoĉnoj Srbiji ... ima više vrsta Vlaha: ’Carani’ su kasni
preseljenici iz Male Vlaške (18151839) i oni govore jezikom koji je
sasvim blizak savremenom rumunskom jeziku, jer su uĉestvovali u
etnogenezi Vlaške; drugu kategoriju ĉine Vlasi ’Grci’, doseljeni
svakako iz Tesalije, koji govore dosta razliĉito od ’Carana’, pa se
jedva razumeju”, o kojima sam nešto kazao na prethodnim stranicama,
i „treću vrstu predstavljaju Vlasi ’Ugri’, došli ne samo iz Transilvanije
(Erdelja) nego i iz ostalih ugarskih krajeva, pa svakako i Vlasi
Sremljani”, 425 koji su takoĊe prethodno spomenuti.
Sve vreme tokom velikih nemira u trećoj deceniji XV veka bila
je pustošena i severozapadna i istoĉna Srbija od ĉestih upada Ugara i
Turaka, tako da se stanovništvo dosta proredilo migracijama u
Ugarsku i Vlašku, pa su turske vlasti na prostor istoĉne Srbije naselili
Vlahe Aromune (Vlasi 'Grci'), priznajući im stare beneficije i
povlastice koje srećemo u poveljama srpskih vladara. Tokom 1435,
1436 i 1437. godine turske provale u Ugarsku su nastavljene, a srpski
letopisi i Grk Duka „beleţe da su Turci, u leto 1437. godine, sa
doseljenim Vlasima 426 prešli preko Dunava sve do Sibinja,” 427 odakle
194199, fig. 14 (ktitorski natpis); N. Jorga, Art et littérature des Roumains, Paris,
1929, 25.
424 Latinče, Romanja, Vlaj Istar „Vlasi s Istra, tj. Dunava, ili Stari Vlasi”, Alboten,
Albotin, Babadice, Bobošovce, Barbaš, Bučum (danas selo Buĉum), Vlainica,
Vlahovo, Vlaška, Vlaški potok, Guberovce, G. i D. Galbince, Gorne Čučune,
Gramada (danas selo Gramada u Bugarskoj), G. Sumarin (danas selo Marinovac), D.
Sumarinovac (danas selo Samarinovac), Efljak Bukova (danas selo Labukovo < tur.
Efljak „Vlah”), Efljakova, Efljakovce, Ivlaški, Jorgovo selce, Kokornica, Karbulovce,
Korbovo (danas selo Korbovo), Kopaj Košar (danas selo Kopaj Košara), Kormar,
Kotiga, Makreš (danas selo Makreš u Bugarskoj), Milajnica (danas selo Malajnica),
Megurice, Mirila, Mirior, Mušat, Neguriče, Otulovce, Periš (danas selo Periš),
Porkar, Rugovo, Radulovce, Turmak, Tudorča, Falkovce, Šarbanovce (danas selo
Šarbanovac) i drugi nazivi.
425 Bogumil Hrabak, op. cit., 39; I. Muţić, Podrijetlo Hrvata, Zagreb, 1989.
(citirano pismo Bogumila Hrabaka od 24. maja 1989).
426 O. Zirojević, Tursko vojno ureĎenje, 41; U detaljnom popisu Smederevskog
sandţaka iz 1476. godine zabeleţen je Vlaški zakon kao i Dţemat Vlaha live,
Smederevo sa knezom po imenu Maloga, koji je bio sin Nikole i koji je, kako piše u