Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 213
kušu’. Tu bi obiţno brzo savladali ’vlaški’ jezik i prihvatili vlaške
tradicije, koje se, osim jezika, nisu mnogo razlikovale od srpskih
narodnih tradicija.” 727 Pa nije valjda Stanojeviš oţekivao da cela
vlaška kuša zbog jednog srpskog domazeta savlada srpski jezik i
srpske tradicije. Problem povlašavanja je „vlaški” jezik, a vlaške
tradicije se navodno nisu mnogo razlikovale od srpskih. Naprotiv,
vlaški obiţaji i tradicija se mnogo razlikuju od srpskih pa ih srpsko
stanovništvo nije moglo lako prihvatiti, a što se tiţe srpskih zetova,
oni su se u svakom selu mogli izbrojati na prstima jedne ruke. Srpski
zetovi su jedino kao bezemljaši iz pauperizovanih siromašnih familija
bili prizešivani u vlaške bogate kuše i to samo iz nuţde, kada nije bilo
vlaških momaka u selu koji bi se prizetili kod miraţdţike, tj. kod
naslednice imanja. Stanojeviš dalje iznosi da su „Deca iz ovakvih
brakova iskljuţivo ... govorila ’vlaškim’ maternjim jezikom.” 728 što
nije istina. Uvek su deca iz takvih brakova u kuši uţila i jezik majke i
jezik oca, tj. i rumunski i srpski. Ako ni zbog ţega drugog, deca bi
morala pre škole nauţiti srpski da se ne osramote prilikom ţestih
poseta babi i dedi u oţevoj kuši u srpskom selu, a odlaskom u školu i
vlaška i srpska deca su nastavu slušala samo na srpskom jeziku, tako
da pojam „rumunsko-srpska struja” ili tzv. srbo-vlaško stanovništvo o
kojem Stanojeviš govori nije osnovano na materijalu prikupljenom u
narodu, a tzv. „ekspanzija ’vlaškog’ jezika” 729 se upravo odvija pod
patronatom Nacionalnog saveta Vlaha sa sedištem u Petrovcu na
Mlavi uz podršku srpske vlasti koja je, toboţe u cilju demokratizacije
srpskog društva, primorana Vlasima izaši u susret i uvesti „vlaški
jezik” u škole koji še predavati dobri poznavaoci bez ikakvih diploma,
ţak i onih kupljenih.
O problemu povlašavanja raspravljali su i visoki partijski
funkcioneri posleratnog perioda na svojim sastancima. Na jednom
takvom sastanku u svom referatu koji je saţinjen za Oznu
(19481949?) Milovan Pejanoviš navodi stereotipe koje su izneli
autori velikosrpske burţoazije Jovan Cvijiš, Tihomir ĐorŤeviš, Milan
Đ. Miliševiš i drugi da „Sa Vlasima koji su dolazili u Srbiju bilo je i
727 Tihomir Stanojeviš, op. cit., 39.
728 Tihomir Stanojeviš, op. cit,, 39.
729 Tihomir Stanojeviš, op. cit., 39.