Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

310 Slavoljub Gacović
imenima”, pa mi ništa ne preostaje veš da imena navedenih rumunskih
sveštenika, kao npr. Barbul, Šerban, Jon Vladu, Nikola Kazimirović,
Dinul, Marin, Jon Matejić, Jovan Florić itd. smatram srpskim
imenima. Ja ipak mislim da su navedena imena uglavnom rumunska,
poneka kalendarska i posrbljena, kao što su i imena zasluţnih lica za
podizanje hramova: Jovan Jordanijević, Mile Jordačijević, Jovan
Soldatović, Radul, Trujko Mihajlović, Jon Kazimirović, Gica
Njegoica, Nikola Komica, Jon Belić, Gica, Stan, Stanoje Rakulović,
Marin Prvujkić, Dimitrije Končat, Atanasije Jon Stanču, Boris
Pistolović itd., a koji pritom „ni reči srpske nisu hteli da progovore”.
Nakon ove male digresije o tzv. povlašenim popovima rekao bih da na
ţalost Đokiša i njemu sliţnih autora, a na srešu rumunskog (vlaškog)
naroda u istoţnoj Srbiji, ne postoji tradicija u srpskom narodu da su
Vlasi srpskoga porekla, osim u istoriji koju pišu srpski intelektualci,
poput Đokiša i drugih, sa ciljem da se Rumuni (Vlasi) prikaţu kao
povlašeni Srbi ili Srbo-Vlasi ne bi li na taj naţin pred svetom
opravdali svoju agresivnu asimilacionu politiku.
U periodu komunistiţke vlasti, u vreme nakon Informbiroa
(nakon 1848), nastavljena je asimilacija u Ťaţkim klupama. Pejanoviš
u vezi s tim kaţe da je veliki broj „opismenjenih posle osloboĎenja.
Otvoren je veći broj osmogodišnjih škola u većim vlaškim selima (u
Timočkoj oblasti od 30 osmogodišnjih škola 20 je u većim vlaškim
selima).” 976 On navodi da je „U Timočkoj oblasti od osloboĎenja …
opismenjeno 17.399 Vlaha, od toga 12.507 ţena.” Reţeno je da „za
vlaška sela stoji ne samo zadatak opismenjavanja preostalih analfabeta
veš i borba da opismenjeni kao i drugi organizovanije čitaju štampu i
druge stvari i ujedno da na taj način uče i jezik”, 977 pa je zato u vlaška
sela poţela pristizati srpska štampa koju su seoski poštari jedanput ili
dvaput nedeljno distribuirali klubovima mesnih zajednica i seoskim
knjiţnicama i ţitaonicama. 978 Đaci rumunskih (vlaških) sela pohaŤali
976 Vlasi u dokumentima, 2009, 82.
977 Vlasi u dokumentima, 2009, 8384.
978 Slavoljub Gacoviš, Stevan Veljkoviš, Od čitališta do Narodne biblioteke u
Zaječaru (18661996), Zajeţar, Matiţna biblioteka „Svetozar Markoviš”, 2001, 220:
„Valja naglasiti da od 24 knjiţnice i ţitaonice u opštini Zajeţar radio-aparata nije
bilo u Gradskovu, Zvezdanu, Leskovcu, Nikoliţevu i Šipikovu, a televizora nema
samo u Prliti. Ova audio-vizuelna sredstva bila su najţešše smeštena u ţitaonicama...”