Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

108 Slavoljub Gacović
Naţalost, na osnovu turskih popisnih deftera došlo se do
pogrešnog zakljuĉka da su Arumuni (Vlasi) u severnu Srbiju
(severozapadnu i severoistoĉnu) došli tek u prvim decenijama turske
vladavine, i to najviše iz Novopazarskog sandţaka. Istina je sasvim
drugaĉija, jer je Rumuna (Vlaha) u severozapadnoj Srbiji bilo mnogo
ranije. Aleksandar Loma je u svom radu Iz toponimije Srbije donekle
pomerio granice prostora na kojem se mogu traţiti Rumuni navodeći
toponime iz zapadne Srbije: Mačkat, selo na Zlatiboru; Negrišori, selo
u Donjem Dragaĉevu; Kondrišor, šuma u selu Kaona u Gornjem
Dragaĉevu; Kamidţora, brdo na utoku Ibra u Moravu; Kornet
(Kornjet, Karnet) na više mesta; Loret, selo kod Uţiĉke Poţege;
Grušet, zemljište u Guĉi (Gornje Dragaĉevo); Prijot, zemljište u selu
Dljinu (Donje Dragaĉevo) i drimonime na -et (< lat. -etum) izvedenih
od slovenskih naziva za vrste drveća, kao što su: Brezet, zaselak u
oblasti Zlatibora; Vrbet, njive u selu Viĉi (Gornje Dragaĉevo); Jelet,
brdo u selu Krivoj Reci (Kaĉer); Lipet, brdo u selu Kozelju (Kaĉer);
Vrbeta, selo u Gruţi; Rebreta, brdo i utrina u selu Cerju i Grošeta
(Groxeta 30-ih godina XV veka, danas Grošeto), njiva u selu
Dragancu, koji „potiĉu iz mešovitog vlaško-slovenskog govora Vlaha
u ovom delu Srbije, nastalog u razdoblju koje je prethodilo njihovom
potpunom i konaĉnom posrbljenju”. 376
Bogumil Hrabak je u raspravi Vlasi starinci i doseljenici u
porečju Zapadne Morave (do 1570. godine) nastojao da se „pitanje
Vlaha u severnoj Srbiji pomeri i na vreme pre poĉetka XIII veka,
ulaţenjem u problematiku panonsko-peripanonskih Vlaha, koji su se
pod pritiskom MaĊara selili na jug ili iz Male Vlaške, a moţda i iz
istoĉnog Banata i severoistoĉne Srbije osamdesetih godina XIII veka u
Moldaviju.” 377
Vlahe u severnoj Srbiji ne treba traţiti, poput Hrabaka, „pre
poĉetka XIII veka”, jer ih je, videli smo na prethodnim stranicama i u
poglavlju O poreklu i postojbini Vlaha ili Rumuna u ovoj knjizi, tu
oduvek bilo; uostalom, taj prostor je deo njihove postojbine koja se
prostire na karpatsko-balkanskom arealu. Hrabak razvija dalje svoju
376 Aleksandar Loma, Iz toponimije Srbije, u: Onomatološki prilozi, VI, Beograd,
SANU, Odeljenje jezika i knjiţevnosti, Odbor za onomastiku, 1985, 110112.
377 Bogumil Hrabak, op. cit., 39.