Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

328 Slavoljub Gacović
odmaraju. Posebno se raspitivao kod episkopa Melentija o prilikama u
njegovoj episkopiji i raspoloţenju meĎu tamošnjim Vlasima. Izrazio je
mišljenje da ’tu treba koncentrisati rad ne samo sveštenika nego i
učitelja i policijskih vlasti. Eto, čak i u vojsci ti Vlasi neće da govore
srpski, nego im traţe podoficire koji znaju rumunski’”. 1019
MeŤutim, nacionalno delovanje crkve na teritoriji Kraljevine
Srbije, posebno u njenom istoţnom delu, u Timoţkoj eparhiji, izgleda
nije javno odobravano od strane vlasti jer je igumanu Vratne, Filaretu,
na svešteniţkom zboru u Nišu bio oduzet pripremljen tekst „o
Vlasima” i nije mu dozvoljeno da ga proţita „iz viših obzira”. 1020 Ipak,
na teritoriji istoţne Srbije, „koju u velikom broju naseljava vlaško
stanovništvo” 1021 u vreme „Kraljevine Srbije, sa autokefalnom
Crkvom, (srpski – S. G.) nacionalni program se slobodno razvija i u
funkciji je aktivnog nacionalnog rada koji je Crkva vodila”, 1022
odnosno sprovodila prema Rumunima (Vlasima) u cilju njihove
potpune asimilacije.
Nenad Makuljeviš u svom radu Umetnost i nacionalna ideja u
XIX veku iznosi mišljenje da se „Jedan od vidova aktivnog
nacionalnog rada odvijao ... u pravoslavnim hramovima Srbije,
krajem XIX veka i početkom XX veka. Kako je nacionalno
opredeljenje etnički mešovitog stanovništva istočnih i jugoistočnih
delova Srbije bilo u velikoj meri neizgraŤeno, u ovim podruţjima
odvijala se aktivna nacionalna akcija. Likovni programi trebalo je da
odgovaraju zvaničnim namerama srpske drţave i crkve, što je i
naglašavano u arhivskim dokumentima. Osnovni vid delovanja bilo je
isticanje srpskih svetitelja, kao i dogaĎaja iz srpske istorije. To je
uslovilo potpunu dominaciju nacionalne tematike u pravoslavnim
hramovima na ovom podruţju. Tako u crkvama na području Krajine,
u Negotinu, manastiru Bukovu i Radujevcu, potpuno dominiraju srpski
1019 Dragoljub R. Ţivojinoviš, op. cit., 1990, 130.
1020 P. Doboljub (iguman Filaret), Srpski odzarci iz rumunske istorije, Vesnik
Srpske crkve I, Beograd 1897, 7.
1021 Nenad Makuljeviš, op. cit., 2007, 75; Dragoljub R. Ţivojinoviš, op. cit., 1990,
130.
1022 Nenad Makuljeviš, op. cit., 2007, 81.