Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 167
još je vlaški jezik ţasom nauţen, dok se oţešeš. I opet kako što nije
ovo po druge škodljivo, tako nebi ni po nas bilo, da je samo i u nas
svesti, kao što je kod drugih; ali kako videsmo ozgo tako i ovde, nas to
ubija, što nema ponosa i svesti, pa čim ko nauči vlaški, odma se broji
u Vlaje, jer mu ovamo neše ni popa ni uţitelj da kaţu šta je. I Madţar
nauči vlaški, ali se ne povlaši, nauči i Slovak i Čeh i Nemac i Čivut, al
nikome ne padne ni na um drţati se za Vlaha.” 568 Dakle, i tu provejava
misao da se Srbin meŤu drugim narodima ne bi tako brzo asimilovao
kao što to ţini meŤu Rumunima.
Natoševiševi navodi ukazuju na to da nije bilo moguše i Srbina
povlašiti samo zato što je nauţio tzv. vlaški, to su samo bajke ne bi li
se rumunsko stanovništvo Banata, a u delima drugih autora i
rumunsko stanovništvo istoţne Srbije prikazalo kao srpsko
stanovništvo koje se toboţe povlašilo, jer nema svesti i ponosa. Tome
ne treba verovati, jer kako bi Srbin bez tih osobina toliko puta digao
bune i ustanke protivu Turaka radi osloboŤenja svoje otadţbine?
Uostalom, kome guslari pevaju junaţke pesme o srpskim velmoţama,
junacima i junaštvu srpskom nego Srbima; ta neše Vlasima ili
Rumunima guslama pevati o knezu Lazaru, o devet Jugoviša i
desetom Starom Jug-Bogdanu, o Boju na Kosovu polju, 569 pa makar
je-prezime-porodica-nosila-i-koja-je-krsna-slava-kuce-bila). Bez imalo ironije,
ukoliko su izneti podaci o broju Srba muslimanske veroispovesti, koji i nakon
300400 godina provedenih u Turskoj još uvek govore srpski jezik upola taţni, pitam
se kako je onda moguše da su se Srbi izbegli u Rumuniju u krašem vremenskom
periodu porumunili, nakon ţega su se od 1719. godine u velikom mnoštvu poţeli
vrašati u istoţnu Srbiju, ali ne kao Srbi, veš kao Rumuni (Vlasi) i, naravno,
meŤusobno komunicirali samo na rumunskom jeziku. Pritom, potomci tog rumunskog
ili vlaškog stanovništva još uvek ţive u istoţnoj Srbiji, a da im u porodici niko nikada
nije makar i nagovestio da su srpskog porekla, ali zato pojedini srpski autori o tome
naveliko pišu u svojim radovima.
568 Đ. Natoševiš, op. cit., 112.
569 Dušan Boškoviš, Tradicija i Poraz, u: Integracija i tradicija = Integration and
tradition, Prir. Mile Saviš, Beograd, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2003,
353354: „Nesumnjivo je da se poezija bavila porazom... Kosovski mit je sjajan
primer za to: na osnovu vojniţkog poraza, sitnim vezom je izvezena povest o carstvu
nebeskom, uz uţešše mnogobrojnih generacija, i u više vekova. Negde na poţetku
poslednje decenije dvadesetog veka zaokruţeno je priţom o nebeskom narodu. Dakle,
to bi bila više nego klasiţna pobeda, a sve na osnovu prozaiţnog poraza, koji je,