Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 101
kaţnjavanja zbog njihovog uĉešća u samom ustanku. Bilo koji uzrok
da je u pitanju, Vlasi Podunavlja su se, po Kekavmenovom kazivanju,
„rasprostrli po celom Epiru 341 i celoj Makedoniji, 342 a najviše njih se
smesti u Heladu”. 343 Kada Kekavmen kaţe da se jedan deo Vlaha
Podunavlja odselio u Heladu, misli na Tesaliju, oko Tebe i
Demetrijade, 344 jer je to oblast koja je u izvorima od X veka poznata
po starešini Vlaha iz Helade ( )
koji se zove Nikulica, a od XII veka oblast je nazvana Vlahija iz
Helade, 345 Velika Vlahija ili Vlahija ( ,
, ), kojom upravlja toparh ( ),
što ukazuje na to da su preci spomenutih Vlaha-Aromuna zapravo bili
Vlasi-Rumuni Podunavlja. Kekavmen nam ovim navodom samo
ukazuje na pravac mogućih migracija iz Podunavlja ka Epiru,
Makedoniji i Heladi, jer se u izvorima Vlasi Helade pominju već u X
veku. 346
341 Epir je u celosti bio deo Bugarskog Samuilovog carstva, a nakon ponovnog
pripajanja Romaniji 1018. godine on je podeljen u dve teme: Dyrrhachium i
Nicopolis.
342 Kekavmen ima u vidu ne temu Macedonia, već geografsku oblast tog imena.
343 Kekavmen pod Heladom podrazumeva Tesaliju, koja je u celosti bila u okviru
teme Helada.
344 Miracula II 4, 254, 214.1112, in: Vizantijski izvori I, 204.
345 Pod imenom Helada ne podrazumeva se više klasiĉna Grĉka, već vizantijska
tema ( , provincia) koja je obuhvatala severnu Grĉku (bez Etolije i Akarnanije,
nazvane i Mala Vlahija) ujedno s Tesalijom i Eubejom.
346 Romansko stanovništvo pod univerzalnim imenom Vlasi pominje se, po
mišljenju Henrika Barića, prvi put na Balkanskom poluostrvu u VI veku kod
Prokopija u De aedificiis (IV 3), kao Vlachorihinoi (
), (H. Barić,
Istorija arbanaškog jezika, Nauĉno društvo NR Bosne i Hercegovine, Djela, knj. XII,
Balkanološki institut, knj. 1, Sarajevo, 1959, 42), tj. Vlasi sa reke Rynchos ( ),
a po mišljenju Tomašeka (W. Tomaschek, Zur Kunde der Hämus-Halbinsel,
Topographische, archeologische und ethnologische Miscellen – Izvod iz
Sitzungsberichte der phil.-hist. Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften,
Bd., XCIX, II Heft, 1881, Wien, 1882, 43): ,
. . .
,
, u Makedoniji. Tomašek
je preštampao po Uspenskom (Успенский, История А она, Киевъ, вол. III;
Востокъ христіанскій 1877, p. 311, n. 16, a Uspenski podatak o Vlahorinhinima
našao u manastiru Kastamonitu u jednom zborniku iz XII veka). W. Tomaschek u