Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

212 Slavoljub Gacović
kaţe: „Naša drţava (Srbija – S. G.) ni najmanje nije činila pritisak
(kao što radi Grţka, MaŤarska i druge drţave sa njinim manjinama) da
se govori srpski, niti je išta uţinila da se i dalje narod ne pretapa u
Vlahe.” 724
Zakljuţak u vezi s Đokiševim navodima jeste, kao prvo, da se
tzv. Vlasi nerado mešaju sa Srbima, ali se bez obzira na to Srbi
uveliko pretapaju u tzv. Vlahe, a kao drugo, Srbija „ni najmanje nije
ţinila pritisak” na tzv. Vlahe „da se govori srpski”, kao što ţine Grţka
sa Aromunima ili MaŤarska sa svojim Rumunima. O tome da li je
Srbija uţinila pritisak na svoje Rumune (Vlahe) u istoţnoj Srbiji ili
nije, prosudišemo na osnovu podataka koji se mogu naši u delima
drugih srpskih autora. Što se tiţe Grţke, Đokiš je u pravu, jer je Grţka
uţinila sve, ama baš sve, da se Aromuni nakon osloboŤenja Grţke od
turskoga iga u velikom mnoštvu isele u druge balkanske i evropske
zemlje. Đokiš je u pravu i što se tiţe MaŤarske, koja je uz pomoš
saskih feudalaca u Transilvaniji uţinila sve da se Rumuni koji su u nas
poznati pod imenom Vlasi Ungurjani iz nje isele preko Karpata u
Vlašku, Banat i istoţnu Srbiju.
Da bi opravdao svoju tezu o povlašavanju srpskog stanovništva
putem braţnih veza s Vlahinjama, Tihomir Stanojeviš kaţe:
„Ţenidbeni i braţni odnosi postajali su sve ţešša pojava, iako su
ţuvane tradicije da se Srbin ţeni Srpkinjom, a Vlah Vlahinjom”, 725 a
kada znamo da su i srpski popovi zabranjivali mešovite brakove, 726
teško nam je verovati u takav naţin povlašavanja. MeŤutim, „Kako su
ubrzo narasla vlaška naselja u niţim, plodnijim oblastima Krajine, to
je potreba za radnom snagom bila veša”, kaţe Stanojeviš, pa navodno
„Zbog toga su ţesto Srbi iz planinskih, pasivnih sela ’prizešivani’ u
vlaške kuše, jer su oni rado prihvatali brak sa Vlahinjom i ’dolazili u
724 Jovan Đokiš, op. cit., 308309.
725 Tihomir Stanojeviš, Negotin i Krajina od prvih tragova do 1858. godine,
Negotin 1972, 39.
726 F. Kanic, Srbija – zemlja i stanovništvo od rimskog doba do XIX veka, II,
Beograd, 1985, 401402. U selu Lukovu kod Boljevca – „ţive pomešani Srbi i Vlasi”,
a da se „selo ne bi potpuno rumunizovalo, srpski pop veš duţe neše da venţava
mladiše koji se ţene Vlahinjama”. Delo Feliksa Kanica (Felix Kanitz) objavljeno je u
Lajpcigu (Leipzig) 1904. godine, a naslov originala glasi: Das Königreich Serbien
und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart.