Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

270 Slavoljub Gacović
MeŤu Rumunima (Vlasima) istoţne Srbije nije nedostajalo
inicijative za oţuvanje identiteta, jezika, duhovnosti i tradicionalne
kulture, ali ni presija drţavne vlasti nije prestajala, što se, izmeŤu
ostalog, vidi iz interpelacije podnesene Narodnoj skupštini Srbije za
vreme naprednjaka i iz ţestoke reakcije na nju. Sve se to lepo vidi u
priţi koju sam preuzeo iz knjige Jovana Đokiša: „Neki Jova Popović,
kafedţija iz sela Mihajlovca, okruga krajinskog koji je bio narodni
poslanik, on je za vreme naprednjaţke vladavine podneo Narodnoj
skupštini jednu interpelaciju, sa kojom je traţio da naši Srbo-Vlasi
dobiju svoje škole i crkve. Kad je poţ. Milutin Garašanin ministar 906
to doznao, on pozove Jovu kod svoje kuše, pa ga ovako upitao? 'A jeli
ti Jovo? Šta si ti ono traţio od Skupštine za naše Srbo Vlahe?'.
Poslanik Jova videši da je Garašanin uzbuŤen i ljut na njega našao se
bio u ţudu, poţeo se izvinjavati ali nije znao šta še da mu odgovori.
'Čuješ ti Jovo' – rekao mu je ministar Milutin Garašanin – 'Ako još
danas ne trgneš u Skupštini onu tvoju ludu interpelaciju, znaj Jovo' i u
tom trenutku Garašanin je izvadio svoj revolver iz fijoke i rekao Jovi
da će ga on ovim revolverom na mestu ubiti. 'Jovo dobro upamti.'
Posle tog sastanka sa ministrom Milutinom Garašaninom, Jova se
opametio, digao je ruke od njegove 'rumunske propagande' i prekinuo
je sve veze sa tajnim propagandističkim rumunskim komitetom, jer je
video, da mu se iz glavnog propagandističkog odbora vlaškog slabo
906 RoŤen je 10/22. februara 1843. godine od oca Ilije, pisca „Načertanija” i
predsednika srpske vlade u dva navrata, i majke Sofije, roŤene Daniš. Završio je
artiljerijsku školu u Mecu u Francuskoj, a posle toga ţiveo na oţevom imanju u
Grockoj i bavio se mlinarskom industrijom. U srpsko-turskom ratu 1876. uţestvovao
je u ţinu artiljerijskog kapetana, a u ratu sa Turskom 1877/78. bio je pomošnik
naţelnika Javorske vojske u ţinu majora. Vojnu karijeru je završio u ţinu pukovnika.
Od 1881. do 1883. godine bio je ministar unutrašnjih dela. U januaru 1881.
godine sa grupom mladokonzervativaca osnovao je Srpsku naprednu stranku i postao
njen predsednik. Saradnik je njenog ţasopisa „Videlo” i osnivaţ ţasopisa „Pogled”.
Godine 1883/84. odlazi na diplomatsku sluţbu u Beţ u svojstvu poslanika, a 1.
marta 1884. postaje predsednik vlade i ministar spoljnih poslova do 23. marta 1886.
godine, a od tada uzima i resor unutrašnjih poslova do 25. juna 1887. kada je razrešen,
a kabinet sastavljaju liberali na ţelu sa Jovanom Ristišem. Od tada do 1889. godine
urednik je stranaţkog ţasopisa „Videlo”, a 1894. godine odlazi za poslanika Srbije u
Parizu gde ostaje do 1895. godine kada postaje predsednik Narodne Skupštine
Kraljevine Srbije. Umro je u Parizu 21. februara / 5. marta 1898. godine.