Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 185
šumovite krajeve … koje su Srbi ostavili bili”, kako izveštava
Dragoljub K. Jovanoviš, 640 a istina je da su ih na srpsku zemlju gde
„petao nije kukuriknuo sedam godina” nakon velike seobe Srba (1690)
dovele austrijske vlasti (1718–1739).
Ţalopojkama Đokiša pridruţuje se i Filaret Petroviš, iguman
manastira Vratne, zbog rumunskih došljaka u vezi s kojima navodi da
je „Vratna postala iz patriotskog razloga”, kao i drugi manastiri u
ovom kraju da „budu otporne taţke i predstraţe, suprot rumunskog
prozelitizma iz preko Dunava, da se Rumunština ne naseljava ni
utvrŤuje na srpsko zemljište”, 641 i nastavlja da su u tursko vreme „bili
toliko ravnodušni (aludira na srpske velikaše kojih nikada nije ni bilo
u Timoţkoj Krajini – S. G.), da dozvole velikašima susedne nam
Rumunije (…), da obnavljaju i podiţu naše (srpske – S. G.) bogomolje
na našoj zemlji (zemlja je bila bugarska, na kratko ugarska
/13651369/, a zatim turska od 1396. do 1833 – S. G.), na oţevidnu
štetu našu (srpsku – S. G.) a u korist njihove (rumunske – S. G.)
narodnosti.” 642 Filaret drţi da su Rumuni naseljavali istoţnu Srbiju
organizovani od rumunskih vojvoda i kneţeva tako što su „najpre
šiljali amo svoje ljude pod imenom pastira i radnika; pa se potom tu
ovi zadrţavali, plodili i umnoţavali pomagani iz Rumunije svim
sredstvima… A da bi se pri tom odrţali u nacionalnoj svesti, da su u
neraskidnoj zajednici sa ostalim Rumunima, potrebno je bilo dati im
za to vidljiva dokaza, a to je bilo i najlakše i najsigurnije uţiniti
posredstvom svetih bogomolja… Zbog toga je Radulbeg obnovio i
izmalao manastir Manastiricu… Zbog toga i Šarban od Sturza
640 Dragoljub K. Jovanoviš, Crna Reka. Prilog za istoriju i etnografiju Srbije, u:
Glasnik Srpskog uţenog društva, knj. 54, Beograd 1883, 196197: „Severni, i to po
vešoj ţesti planinski, šumoviti kraj ovog okruga, zapremaju Vlasi... Oni se zovu
Unguranima, za razliku od onih Vlaha, što ţive u Krajini, koji opet sebe zovu
Caranima. MeŤu njima postoje i razlike u jeziku, kao ono meŤu Srbima, recimo, u
Rgotini, i Krivom Viru. Unguranima se zovu za to, što su se po tradiciji doselili pre
120 godina iz Ugarske i to iz Erdelja... oni su prešli preko Dunava, i naselili puste,
šumovite krajeve ovog okruga, koje su Srbi ostavili bili.”
641 Ranko Jakovljeviš, Put svetog Nikodima, Beograd, Beoknjiga, 2007, 96,
preuzeto od: Iguman Filaret Petroviš, Manastir Vratna, u: „Vesnik Srpske crkve” za
1891. godinu.
642 Ranko Jakovljeviš, op. cit., 9697.