Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 141
da im pomogne, meĊutim, „narod u Srbiji nije blagonaklono gledao na
povratnike (Srbe i Rumune /Vlahe/ – S.G.), doseljenike (Rumune
/Vlahe/ – S.G.) uopšte.” 499 Ĉak i Tihomir ĐorĊević radi srpske koristi
u razgraniĉenju sa Rumunijom na Pariskoj konferenciji 1919. godine u
svom politiĉkom pamfletu piše da je u mnogo sluĉajeva to bila
„raspuštena banda, koja nije znala tačno šta hoće, koja je zahtevala
mnogo, koja je traţila ugodnosti i širine, kakve im se ili uopšte nisu
mogle dati, ili im se nisu mogle dati bez štete po starosedeoce”, 500 a ja
bih rekao da nisu mogli dobiti parĉe sopstvene zemlje na kojoj bi se
mogli prehraniti i poreze plaćati zbog sveopšte pljaĉke u meteţu rata
za vreme ustanka i od srpskih „aga i begova” posle rata.
Vidosava Stojanĉević navodi da, zbog masovnog iseljenja Srba
u Austriju posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine, „Turci
su na opustelim ustaničkim područjima pomagali imigraciju Vlaha iz
Vlaške i Banata, pre svega iz razloga politiĉke bezbednosti i
ekonomskih (poreskih) interesa turske carevine”. 501 Zbog teškog
društveno-pravnog poloţaja i ekonomskih obaveza stanovništva „u
maloj Vlaškoj, rumunsko seljaštvo je beţalo sa feudalnih poseda
vlaških bojera. Sliĉno stanje vladalo je i ... u Banatu, a zbog vojnih
obaveza u banatskoj vojnoj granici vlaško stanovništvo je ĉesto
prebegavalo preko Dunava. Otuda mase rumunskih seljaka prelaze
preko Dunava u Tursku, gde su obaveze seljaka prema Turcima bile
znatno povoljnije. Na doseljavanje Vlaha, Turci u politiĉkom pogledu
nisu gledali kao na doseljavanje Srba, pa su turske vlasti prema njima
imale blaţi odnos”. 502 Po navedenim reĉima Stojanĉevićeve, Turci su,
dakle, imali naĉina da razlikuju prave Vlahe/Rumune od tzv.
povlašenih/rumunizovanih Srba, pa su prve rado primali u Tursku
(Srbiju), a ove druge kao i prave Srbe nisu hteli u svojoj zemlji.
499 Olivera M. Dumić, Nebojša D. Đokić (Centar za politiĉke studije Beograd),
Etnički sastav stanovništva u Homolju u XVIII i prvoj polovini XIX veka, Homolje u
mitu i istoriji, u: Mitološki zbornik 30, Ţagubica, Centar za mitološke studije Srbije,
2013, 295.
500 Tih. ĐorĊević, op. cit., 1924, 39.
501 Vidosava Stojanĉević, Etno istorijski procesi u istočnoj Srbiji u 19. veku,
Negotin 2003, 213.
502 Vidosava Stojanĉević, op. cit., 2003, 214.