Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

122 Slavoljub Gacović
su, kao u svakom pohodu, prilikom povlaĉenja dovukli mnoštvo
zarobljenika iz ugrovlaških zemalja.
Naredne godine (u leto 1438), po svedoĉanstvu srpskih letopisa,
turske ĉete su pored razaranja u Erdelju, plenile i palile Kuĉevo i
Braniĉevo, Boraĉ u Gruţi i Ostrovicu na Rudniku, a gradove Ţdrelo i
Višesav ustupio je sâm ĐuraĊ ne bi li zaustavio turska razaranja. Ali,
uskoro je i cela Despotovina, poharana i opljaĉkana, dospela u turske
ruke padom Smedereva 27. avgusta 1439. godine. 428 U vreme pada
Smedereva na prostoru Despotovine sreću se turske ordije i ugarske
ĉete Janka Hunjadija, u kojima srećemo i mnoštvo Vlaha (Rumuna)
ugrovlaških zemalja.
Bile su to uĉestale migracije, kako sa desne na levu tako i sa leve
na desnu obalu Dunava. O dogaĊajima koji su sredinom XV veka
pogodili Stracimirovu (= Saradţovu) zemlju, tj. Vidinsku despotovinu
i oblast Timoka ĉitamo u delu anonimnog autora pod nazivom Knjiga
o pobedonosnim ratovanjima (Gazavat-nama) sultana Murata, sina
Mehmeda-hana. Anonimni autor kaţe da je krstaška vojska Vladislava
Jagelonskog i Janka Hunjadija došla do Oršave, a odatle nastavila do
Severina (tur. Savarina). Od (Turnu) Severina je, prošavši kroz
Ţanovo polje, 429 tj. deo Vlaške nizije, stigla u pravcu današnjeg
Prahova gde je prešla Dunav i utaboriila se kod Dţanjeva
(Dušanovac). 430 Ovaj veoma vaţan detalj pokazuje pravac kretanja
krstaške vojske, koja nije prešla Dunav kod Severina. 431 Kada se
izvoru, bio „voĎa Vlaha i na osnovu berata našeg uzvišenog sultana poseduje timar
od 8.000 akči”. Knez Maloga je imao u svojim rukama mnoga sela sa primićurima,
ratajima, teklićima u oblasti Kosjerića, Brvenika, Poţege itd. Vidi: A. S. Aliĉić,
Turski katastarski popisi nekih područja Zapadne Srbije XV i XVI vek I, Ĉaĉak, 1984,
2864 (= A. S. Aliĉić, Turski katastarski popisi I). Ovde bismo naveli od istog
prireĊivaĉa „Poimenični popis Vlaha sandţaka Smederevo iz 1528. godine”, Turski
katastarski popisi nekih područja Zapadne Srbije XV i XVI vek II, Ĉaĉak, 1985,
31230.
427 J. Radonić, Zapadna Evropa, 78.
428 K. Jireĉek, Istorija Srba, I, 362363; M. Spremić, Despot ĐuraĎ, 246249.
429 U današnjoj Rumuniji, jugozapadno od ostrva Korbovo, a istoĉno od Velikog
ostrva na Dunavu postoje toponimi: Ţiana veke, Ţiana mare, Balta Ţiana (Jiana
veche, Jiana mare, Balta Jiana).
430 D. Bojanić Lukaĉ, Nova saznanja o Krajini, 36, nap. 21.
431 F. Thiriet, Régestes des délibérations du Sénat de Venise concernant la
Romanie, III, Paris, 1961, No 2670, No 2671.