Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

98 Slavoljub Gacović
Sermani („Sremci”). 324 Po mišljenju Hrabaka „sremski Vlasi, mada su
se naselili u blizini dubrovaĉkih meĊa, ostali (su) i dalje u nadleţnosti
ugarskog kralja, jer ih je (1451) herceg Stjepan Vukĉić Kosaĉa oteo
ugarskom kralju, zajedno sa Sladojem Stankovićem, o ĉemu su
Dubrovĉani javljali vladaru u Ugarskoj”. 325 MeĊutim, Vlasi Sremljani
su iz oblasti Altina na Kosovu migrirali dolaskom Turaka krajem XIV
veka ne samo u Hercegovinu već i u Vidinsku despotovinu, jer se u
turskim popisnim defterima pominje selo s nazivom Sremlan 1455. i
1466, odnosno Siremljan 1560. u nahiji Crna Reka, a danas je to
mahala Sremljana u selu Podgorcu u opštini Boljevac. 326 Ali, Vlasi
Sremljani i sa ovog prostora nisu u celosti migrirali na sever. Stojan
Novaković u delu Selo nalazi oronim Cuka Sermiani na austrijskoj
generalštabnoj karti „na severoistok od Đakovice ukraj Drima”, a na
juţnom delu tog oronima nalazi se i „selo Sermiani”, što je „bez
sumnje mesto ovih Vlaha Sremljana”, navodi Novaković. 327
Sermisiani ili Sermani su u svojim migracijama krajem VII i/ili IXXI
veka, pored svog naziva koji ukazuje da im je poreklo iz oblasti grada
Sermium-a, poneli iz nekadašnje provincije Pannonia Sirmiensis i
naziv antiĉkog mesta Altina. O tome Aleksandar Loma u jednom
svom radu 328 kaţe da su u „Deĉanskoj hrisovulji na podruĉju Altina
zabeleţeni ... Vlasi Srïmlënó” 329 ĉiji naziv „znaĉi doslovce Romani
iz Sirmija, a u antiĉko doba je u današnjem Sremu, oblasti rimske me-
324 F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, ANUBIH, Djela,
knj. XXX, Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 1, Sarajevo, 1969, 59; P. Lemerle,
Les plus anciens recueils des Miracles de Saint Démétrius et la pénétration des Slaves
dans les Balkans, I, Le texte, Paris, 1979, 284287; V. Mošin, Ljetopis popa Dukljanina,
Zagreb, 1950, 72.
325 J. Gelcich – L. Tháloczy, Ragusa és Magyarország oklevéltára, Budapest,
1887, 513; St. Novaković, Selo, 4041, 42.
326 Д. Боянич-Лукач, Видин, 71, 105; Miscellanea II, 1466, 25, nap. 44.
327 Stojan Novaković, Selo, Beograd, SKZ, knj. 301, kolo XLIV, u redakciji
Dragutina Kostića, 1943, 33, nap. 50.
328 A. Loma, Sloveni i Albanci do XII veka u svetlu toponomastike, Zbornik nauĉnog
skupa „Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji”, Titograd, 1991 (= Loma,
Sloveni i Albanci), 319321.
329 M. Pešikan, Iz istorijske toponimije Podrimlja, Onomatološki prilozi II, Beograd,
1981, 2; M. Pešikan, Stara imena iz donjeg Podrimlja, Onomatološki prilozi
VII, Beograd, 1986, 41.