Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

286 Slavoljub Gacović
rumunskog porekla i da kao takav treba da traţi da se prisajedini majki
Rumuniji’. Jednovremeno bi trebalo pristupiti osnivanju narodnih
čitaonica i knjiţnica u svim onim selima gde je rumunska propaganda
uzela maha.” 920
Na osnovu ovog izveštaja, reklo bi se da su meštani Ranovca i
Kladurova znali ţitati na rumunskom jeziku ukoliko su imali bukvare i
ţitanke koje su srpske vlasti u mnogim pretresima i racijama
konfiskovale i zakljuţile kako bi ih trebalo instruisati brošurama da su
srpske nacionalnosti „ali na tamošnjem dijalektu, odnosno jeziku
(vlaškom)”. Da u nastavku reţenice koja glasi „na tamošnjem
dijalektu” nije naveden jezik (vlaški), pomislio bi svako ko ţita
izveštaj da se radi o tamošnjem (kosovsko-resavskom) dijaleku
srpskog jezika. Na ovaj naţin se nameše zakljuţak da bi pored
knjiţevnog rumunskog meštani sela Ranovca i Kladurova znali ţitati i
brošure na dijalektalnom nivou (banatski poddijalekt) rumunskog
(vlaškog) jezika. Naravno, trebalo je narod u navedenim selima
„upušivanjem oprobanih propagatora … izvesti iz zablude ’da je
rumunskog porekla‘” i osnivanjem „narodnih ţitaonica i knjiţnica”
gde bi se raznim kursevima Rumunima (Vlasima) pomoglo u
njihovom brţem posrbljavanju. U izveštaju stoji da rumunski (vlaški)
narod „kao takav treba da traţi da se prisajedini majki Rumuniji”,
meŤutim takvih zahteva nikada nije bilo od strane meštana rumunske
(vlaške) nacionalne manjine u istoţnoj Srbiji.
Što se tiţe pismenosti i poznavanja rumunskog (vlaškog) jezika
od strane Rumuna (Vlaha), u jednom strogo poverljivom izveštaju o
stanju rumunske propagande u srezu golubaţkom, okrugu
poţarevaţkom i Timoţkoj Krajini piše povodom jezika da je svaki
pušteni vojnik iz nemaţkog logora u Rumuniji dobio „materijal u vidu
letaka i brošura, ali koji nije mnogo koristio namenjenom cilju, pošto
ti naši vojnici ne znaju da govore pravim (knjiţevnim – S. G.)
rumunskim jezikom, a da ţitaju, još manje.” Pa kako bi mogli znati
kada se školska nastava odvijala iskljuţivo na srpskom jeziku bez
ijednog ţasa na njihovom maternjem rumunskom jeziku. Što se tiţe
publikacije Nadeţda, posebno se istiţe da je ona bila „namenjena
jednom polukulturnom stanovništvu, koje ne zna dobro ni srpski ni
920 Arhiv V. I. Instituta, reg. br. 75/1-1, kut. 21, u: Izveštaji i naredbe, 163.