Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 27
levu obalu Dunava, ţime se ujedno i tumaţi da se oni tek poţetkom
XIII veka spominju na prostorima severno od Dunava. To potkrepljuje
jeziţkim elementima, a posebno topografskim nazivima današnjeg
Erdelja. Resler tvrdi da nema germanskih elemenata u jeziku i pored
toga što su Goti vladali Dakijom, 33 takoŤe nema ni tragova
peţeneškog i kumanskog u rumunskom jeziku, a mali je i uticaj
maŤarskog jezika. Istovremeno se opaţa jak uticaj staroslovenskog,
što upušuje na to da poreklo rumunskoga jezika treba traţiti juţno od
Dunava. O tome svedoţi mnoštvo grţkih i arbanaških reţi. Uzevši sve
u obzir, današnji Rumuni nisu, po mišljenju Reslera, mogli nastati
severno od Dunava, veš juţno od ove reke na Balkanskom poluostrvu
u tesnom dodiru sa juţnim Slovenima, Romejima i Arbanasima.
Resler ne nalazi ni jedne stare varoši koja je saţuvala svoje prvobitno
romansko ime na prostoru Erdelja, nekadašnje stare Dakije, i delu
Banata, pa ni na prostorima Vlaške i Moldavije, što bi, da ih ima,
svakako ukazalo na kontinuitet rumunskog ţivlja. Resler je u odeljku
Die Dacier površno pisao o rimskoj kolonizaciji, ali je naslušivao
pravu istinu, da je Dakija bila kolonizovana preteţno romanizovanim
Traţanima, Galima, Ilirima, NumiŤanima itd., a manje Italicima.
Reslerova teorija o poreklu Rumuna u staroj Meziji i o
njihovom kasnijem naseljavanju Vlaške i Erdelja izazvala je senzaciju
u nauţnim krugovima, meŤutim, znaţajniji nauţnici tog vremena,
poput Rankea (Leopold von Ranke) i Momzena (Theodor Mommsen),
ostadoše pri starom mišljenju da je Dakija bila slabo naseljena samim
Daţanima, zbog ţega je romanizovanje Daţana brzo napredovalo.
Reslerova teorija se, zbog politiţke konotacije, veoma svidela
MaŤarima i Sasima iako je on u ţetvrtom odeljku svoje studije Die
Anfänge der Ungaren und der Anonyme Notar odrekao svaku
vrednost omiljenom izvoru maŤarskih patriota.
Protivu Reslerove teze piše Julijus Jung, profesor Univerziteta
u Pragu, u radu Die Anfänge der Romänen in Zeitschrift für
Österreichische. Gymn. 1876 sa manje uspeha, a zatim u svom
opseţnijem delu koje je ugledalo svetlost dana u Inzbruku 1877.
33 Robert Roesler, op. cit., 123.