Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

288 Slavoljub Gacović
skrivaju ţak i neki naši viŤeni graŤani, koji bi se pre opredelili za
Rumune, nego za Bugare ili MaŤare, ako bi došlo do neke
nepredviŤene katastrofe u Srbiji.” 925
Prema tome, stereotip o ţelji rumunskih vlasti da pošto-poto
zauzmu istoţnu Srbiju u vreme Drugog svetskog rata nije prihvatljiv
bez dodatnih prouţavanja i objavljivanja graŤe iz rumunskih drţavnih
arhiva. Uostalom, Ministarstvo unutrašnjih poslova – Odeljenje
uprave drţavne bezbednosti za okrug Zajeţarski (Pov. br. 4832) 1.
novembra 1946. godine šalje Upravi drţavne bezbednosti – za
Narodnu Republiku Srbiju dopis u kojem pominje samo nekoliko
imena ljudi koji su se aktivno bavili rumunskom propagandom u
istoţnoj Srbiji. To su pop ĐorŤe Suvejkiš, roŤen u Slatini kod Brze
Palanke i pop ĐorŤe Popoviš iz Jabukovca koji ga je školovao.
Suvejkiš je bio sveštenik u Rajcu kod Negotina i Grabovici u Kljuţu.
Bio je povezan s izvesnim generalom Dragalinom u Turnu Severinu i
Aleksandrom Butorkom, koji je širio propagandu u srpskom Banatu.
On je bio povezan sa šefom rumunske graniţne policije Prvuleskuom,
kao i sa dr Lukom i MaŤaruom, koji su pripadali caristiţkoj stranci,
dok je Vasa Bajiš bio njegov sekretar. Popa ĐorŤa Suvejkiša je
nasledio Krsta Sanduloviš (Sandu Cristea Timoc), koji je 1946.
godine bio sekretar Rumunske ambasade u Beogradu. 926 To su prema
izveštaju koji je potpisao Naţenik odeljenja u Zajeţaru, major
Dragoljub Vasoviš, sva imena aktivnih uţesnika rumunske
propagande u Srbiji.
U jednom dopisu Naţelstva sreza Kljuţkog (br. 963) od 13.
juna 1941. godine koji je upušen iz Kladova Ministarstvu unutrašnjih
poslova – Odeljenju za Drţavnu zaštitu u Beogradu, izmeŤu ostalog,
piše: „Veliki broj tih zarobljenika koji govore vlaški puštaju se iz
zarobljeniţkih logora snabdeveni sa objavama u kojima stoji da je
takvo lice poreklom Rumun. MeŤutim, to su sve Srbi koji govore
vlaški, a takoŤe su naši vojnici koji dolaze u našim vojničkim
uniformama.” 927 Iz ovog dopisa saznajemo da ima Srba koji govore
vlaški, i da zato ne mogu biti Rumuni, da su Srbi i zato što su naši (tj.
925 Arhiv V. I. Instituta, reg. br. 79/1, kut. 21, u: Izveštaji i naredbe, 207.
926 Arhiv V. I. Instituta, reg. br. 79/1, kut. 21, u: Izveštaji i naredbe, 211213.
927 Arhiv V. I. Instituta, reg. br. 90/2-1, kut. 19, u: Izveštaji i naredbe, 173.