Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 165
Ono što je veoma zanimljivo jeste da svi autori koji podrţavaju
tezu o povlašenim/rumunizovanim Srbima nikada ne navode na koji
naţin, kojim putem se obavlja taj proces asimilacije. Mi u njihovim
radovima i delima ne nalazimo instrumente tog famoznog
povlašavanja, osim onoga što moţemo proţitati u radu ĐorŤa
Natoševiša Zašto naš narod u Austriji propada (1866). Evo i
Natoševiševih navoda o uzrocima ili instrumentima povlašavanja Srba
u Austriji: ţenidba Vlahinjom, zapošljavanje vlaškog sluge, vlaški pop
i učitelj i vlaška bogomolja. Natoševiš kaţe da „Vlajinja volije
srpskog momka nego vlaška derana i njegova oca, koji je do skora
ţenio sina od 13 godina. Ona volije srpsku kušu, jer je ovde ne vivaju
onako na rad, kao u vlaškoj... Ona je radljivija od naše, sama tka i šije
sebi i svojima košulje i sve aljine; pa onda Vlajinja polazi za badava, a
našu moraš od njenih kupiti...”, 561 pa nastavlja: „Vlajinja je i
štedljivija, i ţuvarnija, i manje treba, te tako se i dopadne pre, i
nametne pre, osobito našemu; a ovamo je do zla boga tvrdoglava, neše
srpske reţi na svoja usta pustiti, pošto je na njoj vlaške glave, pre sva
kuća od nje nauči vlaški i povlaši se, nego što će se ona posrbiti. Da
ţudnija tvrdoglavstva u nje, ţudnija li neponosa u nas!” 562
Razume se, tolike pohvale upušene Vlahinji i pokuda njene
tvrdoglavosti da „neše srpske reţi na svoja usta pustiti” jeste samo
jedan od mnogih etniţkih stereotipa. On veruje da „isto ovako proŤe
srpska kuša sa vlahom slugom, pa bio on ţobanin, svinjar, govedar ili
odadţija, svejedno; svaki je tvrdoglav i tupoglav tako da mora svaki
da nauči vlaški, ako še s njim da govori, gazda i cela kuša”. 563 Ţini se
da Natoševiš i ovde pravda vlaškog slugu, jer on zbog svoje
tvrdoglavosti i tupoglavosti ne nauţi srpski, a ne zbog jogunstva
vlaškog kako veli Jovan Đokiš (1934). Vlasi su dakle tvrdoglavi i, što
je bitnije u ovoj priţi, tupoglavi. U svom referatu za Oznu Milovan
Pejanoviš (19481949?) potvrŤuje takav etniţki stereotip o
Rumunima (Vlasima) sledešim reţima: „bilo je pojava potcenjivanja i
nipodaštavanja Vlaha kao primitivnih i zaostalih ljudi. Takvih
primera je bilo naroţito dosta u staroj Jugoslavenskoj vojsci, gde je
561 Đ(orŤe). Natoševiš, Zašto naš narod u Austriji propada, u: Srbski letopis za
godinu 1865, god. XXXIX, knj. 110, U Novom Sadu, 1866, 109.
562 Đ. Natoševiš, op. cit., 110.
563 Đ. Natoševiš, op. cit., 110.