Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 173
korist sudskih vlasti, 583 odnosno srpske strane, u vojsci se mogla ţuti
samo srpska komanda, što je i normalno, ali, ukoliko se nije razumela,
pouţna mera za Rumune (Vlahe) bilo je šamaranje, dok su oni morali
stajati u stavu mirno, ţistiti klozete i stajati na jednoj nozi, 584 dok su u
administraciji sluţbena akta samo srpskim jezikom bila pisana.
Rumunska (vlaška) nacionalna nošnja bila je zabranjena, 585 a kada su
na javnom mestu meŤusobno komunicirali na rumunskom, bili su
ţesto podvrgavani podsmehu i ruglu. Ipak, to gledanje „kroz prste” je
dodijalo Rumunima (Vlasima) pa su se brţe-bolje posrbili, kao što
šemo imati prilike da vidimo u ovom poglavlju. Đokiš je neverovatan,
iznosi da „Srbin voli Vlaha i sa njim se rado šali, a Vlah respektira
Srbina.” 586 Da, moţe se i tako reši: Srbi vole Rumune (Vlahe) i s
njima se rado šale, razume se, na njihov raţun, najţešše zbog lošeg
znanja srpskog jezika ili njihove tradicionalne nošnje, a Rumun (Vlah)
mora da respektira Srbina, jer se zbog gore navedenog osešao
graŤaninom drugog reda. Na prethodnim stranama svog dela Đokiš
kaţe i ovo: „Za stanovnike sela Podgorca, sreza boljevaţkog okruga
timoţkog, kao i za mnoga druga sela srpska, priţa se, da su Srbi
begajuši od Turaka… ţas u Vlašku ţas u Erdelj … U tom begstvu oni
su se pomešali sa Rumunima, od njih primali rumunski jezik i
583 Vlasi u dokumentima, 2009, 189. U anonimnom izveštaju za selo Kobišnicu
piše: „Ako nisi rekao da si Vlah dobro si prošao, a ţim su ţuli onda su te ugnjetavali.
Slično je bilo i na sudovima i u sreskim organima u Srezu i dr.”; Ibid, 190191. U
istom izveštaju za selo Mokranje piše: „U Sudovima se išlo preko tumača te su iskazi
menjani.”
584 Vlasi u dokumentima, 2009, 120. Milenko Stojanoviš kaţe da „Vlasi koji su
sluţili vojsku u zapadnoj Srbiji imaju mnogo rĎav(ij)u uspomenu na vojsku nego oni
koji su bili u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Bosni.”; Ibid, 6970, „pojava
potcenjivanja i nipodaštavanja Vlaha kao primitivnih i zaostalih ljudi… je bilo
naročito dosta u staroj Jugoslavenskoj vojsci, gde je veći deo Vlaha bio izloţen
potsmehu i maltretiranju, zbog zaostalosti, slabog vladanja srpskim jezikom itd.” Ibid,
189. U anonimnom izveštaju za selo Kobišnicu piše: „Naročito je teško bilo u vojsci.
Gledalo se na njih kao na stoku; Ibid, 190191. U istom izveštaju za selo Mokranje
piše: „Poloţaj Vlaha je bio teţi. Bili su maltretirani naročito u vojsci „Vlauco, mucaj
Vlauco”. Psovali. Osešali su se poniţenima u odnosu na Srbe.”
585 Vlasi u dokumentima, 2009, 104: „Vlasi su tada nosili one „čapce” kao
obeleţja. To je zabranjeno da se nosi.”
586 Jovan Đokiš, op. cit., 359.