Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

292 Slavoljub Gacović
predstavlja istorijski primer nezainteresovanosti jednog stanovništva
za ideju iredente.” 939
Vladimir Kariš u svom delu Srbija – opis zemlje, naroda i
drţave, koristeši se popisom iz 1846. godine navodi da „Osem
srpskoga jezika u Srbiji je još jedino vlaški, kao narodni govor, u
upotrebi. Ovim jezikom govore Vlasi, kojih se oko 140.000 duša
nahodi u severoistočnoj Srbiji, izmeĎu Velike Morave, Dunava i
Timoka. U Moravi, Mlavi, donjem Peku, Podunavlju, i tamo prema
Timoku, dakle sve u predelima, u kojima Vlasi ne samo da ne ţine
jednostavnu gomilu, jer su izmešani više manje sa Srbima, nego su i
osem toga izloţeni jačem uticaju srpskog govora i običaja, jezik, kojim
oni govore, tako je pun srpskih reči, da slušajući ga, nije ga neki put
teško razumeti ni čoveku, koji samo srpski zna. U svima tim
krajevima, Vlasi, a naroţito muškarci meŤu njima, govore priliţno a
kadšto i dosta dobro i srpski. Ali u onome sklopu od planina, koji je
izvorište Mlave, Peka, Poreţke Reke i Crnoga Timoka, gde je srpsko
stanovništvo ograniţeno na veoma neznatan broj, Vlasi ne samo da ne
umeju govoriti srpski, nego ga i ne razumeju.” 940
Kariš iznosi istinu o govoru i obiţajima Rumuna (Vlaha), koji
se nalaze u poodmaklom stadijumu asimilacije. Posebno treba
naglasiti posrbljavanje govora na nivou vokabulara. Ta bilingvalnost
rumunskog (vlaškog) stanovništva mogla je biti, po Kariševom
mišljenju, samo na podruţju Morave, donjeg Peka i Podunavlja, gde je
ono toliko uzelo maha da ga nije bilo „teško razumeti ni ţoveka, koji
samo srpski zna.” MeŤutim, asimilacija, koja poţinje posrbljavanjem
govora nije ni poţela na planinskom podruţju gde izviru Mlava, Pek,
Poreţka Reka i Crni Timok zato što „Vlasi ne samo da ne umeju
govoriti srpski, nego ga i ne razumeju”, kaţe Kariš. Ta oţuvanost
rumunskih (vlaških) govora i obiţaja u navedenim oblastima, razume
se, vaţi za drugu polovinu XIX veka, a danas je proces srbizacije i
asimilacije poodmakao i u ovim oblastima. Ţitajuši Kariša, reklo bi se
da je posrbljavanje rumunskih (vlaških) govora išlo spontano, putem
svakodnevne komunikacije srpskog i rumunskog (vlaškog) ţivlja, ali
939 Dragoljub Petroviš, op. cit., (1966), 52.
940 Vladimir Kariš, Srbija: opis zemlje, naroda i drţave, Beograd Novi Sad,
1997, 210. Vladimir Kariš, Srbija: opis zemlje, naroda i drţave, Beograd, Kraljevskasrpska
drţavna štamparija 1887.