Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

170 Slavoljub Gacović
– da to nisu moţda bili posrbljeni Vlasi (Rumuni i Aromuni)
srednjovekovne Srbije ili Bugarske, pa su se, kad su došli u kontakt sa
Rumunima, vratili svom maternjem jeziku koji im je svakako bliţi od
srpskog. Da je Đokiš rekao da se Srbi, pored toga što su poprimili sve,
od jezika i odeše do rumunskih obiţaja, osešaju Srbima, kao što se i
danas mnogi Rumuni u istoţnoj Srbiji osešaju Srbima ili Vlasima,
pošto je to mnogim ţelnicima Nacionalnog saveta Vlaha „svejedno”
ili „isti Ťavo” (tot un drac), to bih nekako i razumeo u skladu sa
savremenim antropološkim teorijama, ali Đokiševi Srbi „niti znaju da
su srpskog porekla, niti znaju srpski jezik.” Da bi te povlašene Srbe
nekako doveo na tlo Negotinske Krajine, Đokiš nas obasipa novim
saznanjima: „Pa kada su oni (tj. povlašeni Srbi – S. G.) ţuli da je
njihova stara domovina Srbija postala slobodna, da su Turci iz nje
isterani, onda se je mnogo tih Srba povrašalo u Srbiju i naselili se u
najbliţim krajevima srpskim – u Veljkovoj Krajini. Te jadne Srbe, koji
su se povratili u svoju Otadţbinu, nije mogao čovek da pozna da su
Srbi. Oni su se odevali po vlaškoj nošnji, govorili su vlaški, pevali su
vlaški, igrali vlaški i t.d. Mnogi naši Šumadinci kada doŤu u
severoistoţne krajeve Srbije i vide tamošnje Srbe u vlaškom odelu, s
velikim šubarama i kad ţuju da oni govore vlaški, oni ih ne zovu
drukčije već Vlasima i ako ti Srbi drţe Slavu.” 576 Ako „Te jadne Srbe,
koji su se povratili u svoju Otadţbinu, nije mogao čovek da pozna da
su Srbi”, sasvim je logiţno da ih Šumadinci „zovu Vlasima i nikako
drukčije”, jer su se „odevali po vlaškoj nošnji, govorili su vlaški,
pevali su vlaški, igrali vlaški i t.d.” i po svoj prilici bili su doista Vlasi,
tj. Rumuni. Otkud bi u svakom pogledu devastirani Srbi mogli znati
da im je Srbija „Otadţbina” ako „niti znaju da su srpskog porekla, niti
znaju srpski jezik.” Da bi Šumadinci gledali Vlahe a videli Srbe, kao
što ih Đokiš vidi, morali bi da potraţe pomoš kremanskih vidovnjaka
Miloša i Mitra Tarabiša. Na kraju krajeva, moţda su Vlasi srpska raja
koja se radi zakona vidinskih i braniţevskih Vlaha pred Turcima
kamuflirala u vlaška odela i govorila vlaški ili su Srbi bili omaŤijani
„vlaškom magijom” pa su zato oblaţili vlaška odela s velikim
šubarama i govorili vlaški! Drugog opravdanja nema. Đokišu je
posebno drag element slava kao siguran marker srpskog naciona, pa
576 Jovan Đokiš, op. cit., 286287.