Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 299
„Reţ naroda” od 18. avgusta (god. LXX, br. 3382) 2015. godine na
srpkom i na „vlaškom jeziku” u latiniţkoj transkripciji i u prevodu
(tulmaśu) Slobodana Goluboviša. 952
To što su autori pokazali ogromno neznanje o etnogenezi Vlaha
i njihovoj istoriji nije problem, jer su oni u svetu nauke u vezi s bilo
kojom istorijskom temom in cognito. Nije problem ni to što se oni
nalaze u poodmaklim godinama ţivota pa nemaju vremena da bilo šta
nauţe o Vlasima Balkana (Aromunima, Faršeriotima,
Meglenorumunima, Istrorumunima itd.) ili o Rumunima (Vlasima)
istoţne Srbije. Problem postoji zato što še mnogima koji o etnogenezi,
istoriji i jeziku Rumuna (Vlaha) istoţne Srbije malo šta znaju ili
gotovo ništa, stiši do ruku poţarevaţki list Reč naroda, gde še pre
saznati o nekakvim RHOMAJONI-ma koji govore grţki i o
ROMANJONI-ma ili RUMILI-ma/RUMINJI-ma koji govore latinski,
umesto da saznaju nešto o svom nastanku, o svojoj istorijskoj prošlosti
i svom maternjem jeziku.
Svikli smo na to da svako moţe predati svoj tabak s kojekakvim
temama lokalnim novinama, i donekle postali imuni, jer je to manjeviše
postala uobiţajena praksa, ali da Ministarstvo kulture i
informisanja finansijski podrţava kvaziprojekat zasigurno sumnjivog
kvaliteta, nepojmljivo je. S kojim pravom Ministarstvo troši novac iz
republiţke kase za gorenavedeni projekat kojim se u regionalnom listu
veš nema na tim prostorima. Najgore od svega je to što je svu papazjaniju od teksta
potpisala Andrijana Maksimoviš obaveštavajuši se, pretpostavljam, o svemu u
razgovoru koji je vodila s vajnim publicistom i istoriţarem umetnosti Andrejevišem,
kojeg viŤeniji graŤani Negotina ne znaju ni kao publicistu ni kao istoriţara umetnosti,
a o ostatku Srbije da i ne govorim. Dakle, to nije Andrejevišev autorski tekst pa še, po
svemu sudeši, Andrejeviš reši da je pogrešno interpretiran od Andrijane Maksimoviš.
952 Slobodan Goluboviš potiţe iz sela Duboke kod Kuţeva. Ţivi i radi kao
profesor fizike u Beogradu. Jedan je od glasnogovornika ideje formiranja „vlaške
nacije” i standardizacije „vlaškog jezika”. Autor je pod pseudonimom dPasujoni
slikovnice pod naslovom Панда йнвацă кунг фу (Panda uţi kung-fu – S. G.) na
nestandardizovanom „vlaškom jeziku”, koja je izdata u Beogradu 2013. Izdavaţ je
Nacionalni savet Vlaha sa sedištem u Petrovcu na Mlavi i Udruţenje za očuvanje
identiteta, jezika, kulture i tradicije Vlaha „Gergina” iz Negotina, dok je pokrovitelj
izdanja Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Iste godine u Beogradu pojavljuje se
isti autor pod istim pseudonimom sa istim izdavaţima i knjigom koja nosi naslov
Vuorbarj : vlaško – srpski rečnik. O dometima ovih izdanja kazašu nešto više u
poglavlju Nacionalni saveti Rumuna (Vlaha) i njihova izdavačka politika.