Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

284 Slavoljub Gacović
Ovome ne treba nikakvo objašnjenje, samo bih marljivom
ţitaocu skrenuo paţnju na pismo br. 5 u kojem paroh Rudne Glave
Jordan Miletiš iznosi ţinjenice koje premašuju potrebu njegove
odbrane pred Timoţkim Duhovnim sudom. On navodi da nema
zemljopisa ili atlasa Srbije u drţavnom ili privatnom izdanju u kojima
ne stoji napisano da „Vlaha ima u istočnoj Srbiji” i da „Vlasi i veliki
broj Cigana govore vlaški” i da osim tuţioca Miciša nema nikog koji
še za Rudnoglavţane reši da su Srbi, a ne Vlasi.
Miletiš navodi ime i prezime seoskog birova Dimitrija Balana,
koji ni reţenicu na srpskom nije znao, pa je naredbe vlasti meŤu
Vlasima saopštavao na „vlaškom jeziku”, pa se zato pita kako takvog
ţoveka iko moţe upisati u listiš za Upravu drţavne statistike drugaţije
osim kao Vlaha.
TakoŤe navodi da ţena Manojla Galbina po imenu Flora za
vreme svog ţivota stalno odgovara u datoj situaciji: „Nušču srbešče,
spunje rumunješče (Ne znam srpski, kaţi vlaški)”. Navodi i primer
izvesnog Marjana i Brnduše za koje ne moţe reši da su Srbin i
Srpkinja, jer se prilikom sklapanja njihovog braka posluţio
prevodiocem, pošto osim srpskoga drugog jezika ne zna, a dabome, i
braţni par osim „vlaškog” drugi jezik ne razume.
Miletiš kaţe da za decu u Štubiku i Jasenici ne postoji pri školi
pripravni razred, jer im je maternji jezik srpski, ali zato u Tandi,
Crnajci i drugim selima gde je deci maternji „jezik vlaški”, bez
pripravnog razreda škola se nije mogla zamisliti. Nakon svega
reţenog Miletiš postavlja i kljuţno pitanje: „Ako su ovd. graŤani
(Rudnoglavţani – S. G.) po narodnosti Srbi … zašto taj Milan Miciš u
rekrutnom spisku br. 769. od ove godine što ga je kao delovoŤa ovd.
opštine izradilo i prema [propisu?] potpisao, u odreŤenoj rubrici o
svakom mladišu kaţe, da mu je maternji jezik rumunski”.
Svakako, Miletiš ne propušta priliku da kaţe kako se Miciš
odriţe svog rumunskog (vlaškog) porekla predstavljajuši se laţnim
srpkim patriotom, koji je, uzgred reţeno, nasamario i regrutnu
komisiju prikazavši se nesposobnim za vojsku, a promenio je i svoje
prezime Stojimiroviš, jer je ono povezano s bankrotstvom,
proneverom i utajom poreza, zbog ţega je on neko vreme bio otpušten
iz drţavne sluţbe. Miletiš govori i o Miciševom roŤenom bratu Ţarku
Stojimirovišu, koji je 1907. godine jedva dobio dozvolu da se bavi