Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

100 Slavoljub Gacović
pobeĊen u borbi od strane imperatora Trajana i slomljen u celosti bio
je pokoren [od ovoga], a njihov kralj, nazvan Decebal, bio je ubijen i
glava mu je nabodena na koplje usred rimskoga grada, 335 jer su ovi
takozvani Dačani ( ), [nazvani] i Besi ( ), obitavali najpre
pored reke Dunava ( ) i Saosa ( ), reke koju sada
nazivamo Sava ( ), gde od skora ţive Srbi ( ),
na mestima utvrĊenim i teško pristupaĉnim”. 336 Po
Kekavmenu, Srbi su odskora, tj. tek od XI veka poĉeli ţiveti na
obalama Save, odnosno tamo gde je doskora ţivelo vlaško/rumunsko
stanovništvo. Ovoj doseobi Srba na obale Save do njenog utoka u
Dunav morala je prethoditi migracija „vlaškog naroda” (
). Uzroci migracije Vlaha mogu biti provale Peĉenega
10321036. godine, 337 koji su se nastanili i juţno od Dunava sve do
Meglena. Drugo je ustanak Petra Deljana ( , ), 338
koji je trajao od 1040. do 1041. godine 339 u novoformiranoj temi
Sirmium, koja je teritorijalno obuhvatala Beograd i Braniĉevo,
verovatno do Niša, i oblasti do Vidina (...
...). 340 Zapoĉeti ustanak Petra Deljana završen je njegovim
oslepljenjem i internacijom u Konstantinopolis krajem 1041. godine,
tj. u vreme smrti Mihaila IV (10341041). Tako bi se ovaj
Kekavmenov navod u kojem se pominje „narod Vlaha” na obalama
Dunava i Save „gde odskora ţive Srbi”, mogao odnositi na neku veću
deportaciju vlaškog/rumunskog stanovništva. Moţda je to jedan vid
335 Nasred Rima.
336 Кекавмен (Советы и рассказы Кекавмена), 9, 268270, in: Izvoarele istoriei
României III, Kekaumenos, Sfaturi şi povestiri, 3941. Ako je, kako izgleda, izvor
Kekavmenovih informacija o osvajanju Dakije Dio Cassius bio dostupan iz komentara
Jovana Ksifilina ili iz drugih vizantijskih komentara, ova ĉinjenica nije dokaz o nepostojanju
jedne ţive tradicije u pogledu rimskog porekla Vlaha. Poreklo Vlaha kod Kekavmena
u XI veku predstavlja jednu vekovima zatomljenu tradiciju o poreklu Dakorumuna,
koja je nastala u vreme Trajanovih osvajanja Dakije krajem I i poĉetkom II
veka nove ere.
337 Scylitzes, 385.5657, 397.4344, 399.36, 710; Zonaras, III, 579.1516,
590.68.
338 Scylitzes, 409.89; Psellos, I, 76.XL 77.19.
339 Scylitzes, 409.91.
340 Bryennios, 100.2021.