Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 43
na juţnu stranu Dunava 271. godine. Zbog svega toga vešina
nerumunskih ispitivaţa sklona je tome da poreklo Rumuna traţi u
rimskoj provinciji Meziji koja je zahvatala pored ostalog istoţnu
Srbiju i severnu Bugarsku. Ţinjenica da Rumuni stvarno ţive u Dakiji,
a ne u Meziji, tu ne dolazi u obzir kao protivargument.” 91 Prodiranjem
slovenskih plemena u taj prostor poţinje postepena emigracija
„rumunskog ... ţivlja iz prostora o kojem je reţ” i asimilacija „ostatka
zateţenog stanovništva (s izuzetkom dela Rumuna u severoistoţnoj
Srbiji...)”. 92
U prilog tome da je kolevka rumunskog naroda doista istoţna
Srbija Iviš navodi toponime „Berbatovo, Bukurovac, Buĉum, Valuniš,
Korbevac, Marţini, Merdţelat, Svrljig, Surdulica, Tumba, Dţepa i
mnoga druga rumunskog porekla... Uostalom i na bugarskoj strani
granice, na primer u sofijskom kraju, znatan je udeo rumunskog
elementa u toponimiji oliţen u imenima kao Banaiz, Banišora, Bov,
Vakarel, Gavnos, Pasarel, Ursul. 93 S druge strane, u mnogim našim
krajevima ... ima takoŤe rumunskih tragova u toponimiji, ali nigde u
tolikoj meri kao u istoţnoj Srbiji.” 94 Pored toponima, u prilog svojoj
91 Pavle Iviš, op. cit., 25
92 Pavle Iviš, op. cit., 28.
93 Na prostoru belograţiţko-brezniţkih govora u jugozapadnom delu Bugarske
duţ granice sa Srbijom a i šire, Romanski, koristeši se radovima Vajganda i Jireţeka,
navodi toponime: Banišor, Bukurovci, Bukor, Vakarel, Gurguljat, Krecul, Mošino,
Murgaš, Pasarel, Pelišat, Petrlaš, Piĉor, Purĉenica, Cercel, kao i nekoliko oronima:
Ĉerĉelat, Murgaš, Moša, Kornica, Ursulica, Ĉerbul, Dlboki Val, Merul, Gurgulejka,
Magurišta, Fenac i Ĉungulj, i još nekoliko njemu sumnjivih toponima: Jarbata, Erul,
Erišorski dol, Krnul, Lupovski, Pašunci, Cincovci itd., kao siguran dokaz o prisustvu
Vlaha/Rumuna srednjovekovnog perioda na prostoru Timok – Osogovo – Šara, ali ne
govori o tom prostoru kao o njihovoj postojbini. Vidi: Ст. Романски, Власите и цинцарите
въ България (Rumanen und Aromunen in Bulgarien. Mit 16 Bildern und
einer Karte von Prof. Dr. G. Weigand. Leipzig. 1907. 8 0 . VIII, 104), Периодичко
списание, кн. LXIX, София, 1908, 12.
94 Pavle Iviš, op. cit., 2930. U prilog Iviševe konstatacije naveššu niz toponima
sa prostora Timok – Osogovo – Šara: Aluša/Aljuša, Alvaneš, Arbinje, Arnjósa,
Astríka, Badulov del, Balabúcov vrtop, Balavúrov kamik, Bálta, Baltaĉ, Baltéj, Báltin
del, Balj, Báljin dol, Bándulica, Básara, Basaríca, Batéj, Bećéš, Biljór, Bobokánina,
Bolvan, Bóta, Boturák, Botušán, Bradíš, Bubulinsći rid, Budurova pojata, Búkur, Bunišévac,
Búnsći dél, Burdimó, Bušuráto, Butulan, Buza, Búzina padína, Bьmbúlj,
Cárina, Cekulínova kula, Cucúrina ţljebúra, Cunculíja, Ĉigrej, Ĉordarovo, Ĉórtina
liváda, Ĉuĉúlj, Ĉumága, Ĉungarí, Ĉúngul, Ĉungúrsće bare, Ćućulija, Ćutáci,