Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 207
su sredinom XVI veka još uvek govorili iskvarenim latinskim, tj.
rumunskim ili aromunskim dijalektom rumunskog jezika, ali su, moţe
biti, tokom XVII ili poţetkom XVIII veka na prostorima gde nije bilo
kontakata sa rumunskim (vlaškim) stanovništvom koje je stalno
dolazilo s Karpata, veš bili asimilovani od Srba, Hrvata i drugih
naroda Balkana. Franjo Miklošiš smatra da se rumunska narodnost
vidi iz mnogobrojnih nesumnjivo rumunskih imena Vlaha (Die
rumunische Nationalitaet der Wlachen ergibt sich aus den zahlreichen
unzweifelhaft rumunischen Namen von Wlachen), a potom navodi
jedan vrlo zanimljiv podatak koji pokazuje da se na ostrvu Krku
rumunski jezik delimiţno zadrţao do sedamdesetih godina XIX
veka. 710 Franjo Raţki pak na osnovu podataka koje nalazimo kod
Miklošiša tvrdi da je u Poljicama „vernik Mate Bajţiš oko 1870.
godine ţitao molitve ’otţe naš’ i ’zdravu Mariju’ na rumunskom, ali sa
dosta izmiješanim hrvatskim rijeţima.” 711 Bajţiš je Miklošišu tvrdio
još i da su njegovi roditelji govorili „po vlaški”. 712 Da je u kontinuitetu
do XVIII veka još uvek bilo rumunofonih Vlaha, tj. da se govorilo
nekim rumunskim dijalektom, sudimo indirektno i na osnovu imena
starovlaškog kneza Jerkula Bratula, koji se pominje krajem XVII i u
prvoj polovini XVIII veka. Zato se pouzdano moţe govoriti o
etniţkim rumunofonim Vlasima tokom XVIII veka i na podruţju
Starog Vlaha, odnosno u zapadnoj Srbiji. 713
Uostalom, da su Rumuni (Vlasi) imali u sebi tolike etniţke
snage da Srbe, Hrvate i druge ţitelje Balkana porumunjuju
(povlašavaju) i asimiluju, na naţin koji su spomenuti autori, poput
Jovana Đokiša, ĐorŤa Natoševiša, Tihomira ĐorŤeviša, Tihomira
Stanojeviša, igumana Filareta, Petra Vlahoviša, Miloša S. Milojeviša,
Dragoslava D. Petkoviša, Antonija Laziša, Koste Jovanoviša,
danas zove Crna Gora, oni su u meŤuvremenu potpuno nestali, jer ih je upio srpski
elemenat.”
710
Franjo Mikloschich, Ueber die Wanderungen der Rumenen in den
dalmatinischen Alpen und den Karpaten, Wien 1879, 3 i 8.
711 Nikola Vukţeviš, Etničko porijeklo Crnogoraca, Beograd, 1981, 107.
712 Franjo Raţki, Hrvatska prije XII vijeka, Rad JAZU LVII, Zagreb 1881, 144,
nap. 2; Franjo Mikloschich, Ueber die Wanderungen der Rumenen in den
dalmatinischen Alpen und den Karpaten, Wien 1879, 89.
713 J. Radoniš, Prilozi za istoriju Srba u Ugarskoj, I, Novi Sad 1909 (prilog 161).