Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

102 Slavoljub Gacović
Zbog toga migracija Vlaha Podunavlja ka Epiru, Makedoniji i
Heladi moţe biti inicirana ne samo ustankom Petra Deljana u XI veku,
već i upadima Peĉenega u X, a potom i njihovim naseljavanjem u XI
veku. Prvi pomen o tome nalazimo u Hronici ( )
Mihajla Glike (Mihail Glykas) gde je reĉeno da „Peĉenezi prelaze
Istar i pustoše Meziju (...
.)” 943. godine, odnosno u
vreme kada „Arabljani pustoše Mesopotamiju sve do Melitene
( )”. 347
Zatim nas Jovan Skilica (Ioanis Skylitzes) u delu Kratka istorija
( ) obaveštava o Peĉenezima ( ), koji
1026. godine „upadoše u Bugarsku i pobiše i zarobiše mnogo naroda i
stratega i tagmatarha” pa zato „basileus Konstantin postavi za duku
[vizantijske teme – prim. S. G.] Bugarske arhonta Sirmijuma Konstantina
Diogena (
gorenavedenom delu na 44. strani beleţi: Neu und eigentümlich in jener Notiz ist nur
die vulgäre Namensform
, welche darauf hindeutet, dass das (nach
dem Flusse ‘ , , in der nördlichen Chalkidike genannte) Volk
der
ausser dem herrschenden slowenischen Bestandteile auch noch das
einheimische wlachische Volkselement umfasst hat, das sich mit der Zeit stärker
erwies. Pored toga, jedna atoska manastirska hronika govori o pokrštavanju Rinhina,
Vlahorinhina i Sagudata „za vreme careva ikonoboraca”, ali taj dokument P. Lemerle,
Philippes et la Macédoine orientale à l'époque chrétienne et byzantine, Bibl. des
Ecoles françaises d'Athènes et de Rome 158, Paris, 1945, 115, smatra
nepouzdanim. 346 Vlahorinhinoi se pominju u VIII veku u zborniku Istorijsko
pripovedanje manastira Kastamonita, koje je nastalo u navedenom manastiru blizu
Halkidike (Chalcidica), o ĉemu piše i S. Brezeanu, Valah. Originea şi evoluţia unui
cuvânt, Romanitatea orientală în evul mediu de la cetăţenii romani la naţiunea
medievală, Bucureşti, 1999, 104. Romanski Vlasi mogli su se doseliti na prostor
helenske kulture nekom migracijom tokom VI veka, iznosi A. Sacerdoţeanu, Vlahii
din Calcidica, In memoria lui Vasile Pârvan, Bucureşti, 1934, 7 i d. Premda su
istorijske ĉinjenice veoma moguće, ĉini se da ih je dokument iz XII veka rasvetlio,
unevši ime
i situaciju iz svoga vremena u informaciju iz VIII veka,
kada su doista bili poznati samo sa reĉice ‘ .
347 Michaelis Glycae Annales, recognovit Io. Bekker, Bonn, 1886, 584; Izvoarele
istoriei României III. Scriitori bizantini (sec. XI – XIV), Editura Academiei
Republicii Socialiste România, Bucureşti, 1975, 167 (= Izvoarele III).