Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

228 Slavoljub Gacović
trenutku Garašanin je izvadio svoj revolver iz fijoke i rekao Jovi da će
ga on ovim revolverom na mestu ubiti. 'Jovo dobro upamti.' Posle tog
sastanka sa ministrom Milutinom Garašaninom, Jova se opametio,
digao je ruke od njegove 'rumunske propagande' i prekinuo je sve
veze sa tajnim propagandističkim rumunskim komitetom, jer je video,
da mu se iz glavnog propagandističkog odbora vlaškog slabo odzivaju
i Komitetu je vlaškom vratio sve propagandistiţke knjige i spise koje
je iz Vlaške dobio.” 767 Naţalost, daleko drastiţnije mere prema
Rumunima (Vlasima) bile su preduzete poţetkom XIX veka još u
vreme Prvog srpskog ustanka. Naveššu samo KaraŤorŤeva pisma s
naredbama Antoniju i Lazaru Mutavu, Joksimu Karamarkovišu i
Dimitriju Kulundţiji, koja je poslao iz Topole (oktombrija 26-go) da
novembra 1809. godine sa svojim ustaniţkim vojskama doŤu kod
Šuprije kako bi otišli „[Hajduk] Veljku vojvodi u pomoš na neka sela
vlaška” s dodatnim objašnjenjima da „Imaju u Crnoj Reki 13 sela
vlaški[h] pa se neše s nama da okrenu, no se s Turcima okrenuli pa
Veljku dosaŤuju. Zato sada s vojskom [h]ošemo da idemo da ona sela
da rasteramo i što gode naŤemo da oplenimo i da [ov]amo k nama
preteramo a sela da im popalimo da onde ne sede više.” 768
Kosta Popoviš nas, meŤutim, uverava da su Vlasi opasni po
ljudski ţivot, odnosno da „Od takvih ljudi (Rumuna/Vlaha – S. G.),
gde nema svedoka, treba da se ţovek dobro ţuva. Mi smo to znali i
zato smo išli u gomili. Gde smo koga sreli, pa pitali za put, bez oštre
reči i puške u ruci (Rumun/Vlah – S. G.) nije hteo da govori, i ako svi
znaju srbski. Srešom nije došlo do ozbiljnih stvari. Naše oruţje
odrţalo nam je vaţnost.” 769 Dakle, uništavanje staništa Rumuna
(Vlaha) i njihovo proterivanje, prisila i njihovo zastrašivanje bilo je
prisutno na svakom koraku tokom novovekovne srpske istorije, ne bi
li ih naterali da sa Srbima dele iste vrednosti, imaju ista etiţka naţela i
što je vaţnije od svega, da progovore „svoj maternji” jezik – srpski,
umesto „tuŤeg” jezika rumunskog.
767 Jovan Đokiš, op. cit., 381.
768 KaraĎorĎe : dokumenti, knj. 1, 18041809, prir. Velibor Berko Saviš, Gornji
Milanovac, Deţje novine, 1988, 625626, br. dokumenta 412.
769 Kosta Popoviš (1863), u: Danica (1864), 494495.