Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 307
upravljalo i radilo! Crkva i škola suzbilo je dosta ovo i sada je i tamo
drukčije stanje. Malo više patriotizma kod graĎanskih vlasti pa će sve
doći u svoj red i pravi Vlasi ostaće što su, a Srbi će se vratiti srpstvu
veli poč. protojerej Mihajlo Stojaković.” 969 Dakle, crkva i škola su
dosta suzbile vlauštinu, kako bi rekao iguman Filaret u svom radu
Srpski odzarci iz rumunske istorije krajem XIX veka, ali bi i
graĎanske vlasti mogle malo više da uteraju patriotizam pa bi sve bilo
u redu, tj. Vlasi bi ostali Vlasi, a Srbi bi se vratili srpstvu. Pitam se
samo, ako su veš Srbi, kako se mogu vratiti srpstvu? Uostalom, na
koji naţin se moţe raspoznati ko je pravi Srbin meŤu Rumunima
(Vlasima), da bi se uz malo patriotizma vratio srpstvu, a ko nije? Što
ja ne znam, nije ţudno, ali nas i Đokiš ostavlja u neznanju, jer o
naţinu raspoznavanja jednih i drugih ništa ne piše.
Na drugom mestu svoga dela Đokiš nas obaveštava o
poodmaklom procesu posrbljavanja tzv. „vlaškog jezika” za šta
navodi dokaze: „Da u vlaškom jeziku ima mnogo srpskih reči, dokaz je
i ovaj. G. Ţivko sa svojim sinom Brankom došao u selo Brestovac
(okrug crnoreţki) i pita jednu staru ţenu: ’Ej babo gde je ovde
sudnica?’ A baba mu odgovara ovakvim vlaškim dijalektom: ’Tamo
peste reka’ – tamo preko reke. U ovom vlaškom odgovoru kao što se
vidi dve su reči čisto srpske, a jedna je vlaška.” 970 Biše obrnuto – baba
je upitana na srpskom pa je babin odgovor dat na „srpskom”. Ovde se
radi o srpskom odgovoru, a ne o vlaškom, jer da jeste, baba bi
odgovorila Acolo peste râu (ogaș), i uzgred reţeno, babin odgovor
ukazuje na prihvatanje srpskog jezika u komunikaciji, ali pošto ga nije
dobro poznavala, upotrebila je rumunsku reţ peste „preko” umesto
srpske koju nije znala.
U Rakovoj Bari ţive Rumuni (Vlasi), ali, prema kazivanju neke
uţiteljice AnŤelije Đokiš, u tom selu ţive Srbo-Vlasi: „Pre više od
trideset godina (krajem XIX veka – S. G.) – veli g-Ťa AnŤelija
(Stanţiševa), bila sam postavljena za uţiteljicu u Rakovoj Bari sreza
zviţdskog okruga poţarevaţkog. Kako sam svršila školu, to nisam
imala ni pojma o tim Srbo-Vlasima u i. Srbiji.” 971 Uţiteljica AnŤelija
969 Jovan Đokiš, op. cit., 317.
970 Jovan Đokiš, op. cit., 359.
971 Jovan Đokiš, op. cit., 308.