Slavoljub Gacović POREKLO I POSTOJBINA RUMUNA (VLAHA)

Od povlašenih Srba do vlaškog jezika 295
gramatiku, azbuku i pismo i da pokrene pitanje otvaranja vlaških
škola.” 947
U listu „Naša reţ” (Ворба ноастра) koji je štampan u Zajeţaru
(Зајшјерј) 13. septembra 1946. godine o ţlanovima odbora i drugim
dešavanjima zabeleţeno je: „Jedan korak napred u nаšem ţivotu,
Konferencija Rumuna (Vlaha) iz našeg okruga – 'Izabran je odbor
(izostavljena su imena odbornika – S. G.) koji še voditi brigu o
unapreŤenju naše kulture; Iz celog Zajeţarskog okruga okupilo se na
konferenciji preko 50 Rumuna (Vlaha) da se dogovore kako da
unaprede kulturu naših Rumuna da bi mogli da budu na nivou sa
drugim narodima koji su obrazovaniji. Na Konferenciji su
prisustvovali, pored seljana i obrazovani /tj. intelektualci/'” – preveo
S. G. („Ун паш инаинће ин вијаца ноастра, Конференција
Румањилор (Влашилор) ђин округу ностру – ’Је аљес одбор (Таса
Радуловић, Бора Димитријевић, Светозар Цукановић, Гина
Ружић-Трокић, Димитрије Филиповић, Драгиша Недељковић,
948
949
Јанко Симеоновић, Љубица Патлиџановић, Милорад
Белићевић, Миленко Станојовић, Александар Станковић, Зарија
Богдановић ши Теодор Бећирић) каре o са поарће грижа ђе
инаинтала култури ноастре; Ђин тот округу Зајшјеарјулуј с-а
астранс ла конференције писта 50 ђе Румањ (Влаши) са са
ворбјаска кум са риђишје култура ла Румањи ностри ђе са поата
са фије ин ранд ку лумја аилалта каре је мај инвацата. Ла аста
Kонференције а фост пе ланга саћењ ши ђе ај инвацац
(интелектуалц).'”).
Što se tiţe lista Vorba noastra, Milenko Stojanoviš navodi da je
„List ... bio nerazumljiv zbog jezika i azbuke i sluţio je za podsmeh,
imao je uglavnom onaj burjanski (ungurjanski – S. G.) dijalekt”, dok o
jeziku i pismu kaţe: „Sam vlaški jezik bio je siromašan, pokušavalo se
sa stvaranjem jedne azbuke od ćirilice sa izvesnim dodatkom,
uzimajući kao osnovicu rumunsku 'Libertatea'”. Povodom drugih
pitanja kojima je trebalo da se bavi Odbor, Stojanoviš kaţe, a „Što se
tiče gramatike, osim odluke da se napravi, niko po tome nije ništa
947 Vlasi u dokumentima, 2009, 137138.
948 Njegovog brata, narodnog heroja ĐorŤa Simeonoviša, Nemci su obesili na
Kraljevici 1943. godine. Danas se na tom mestu nalazi spomenik nazvan Vešala.
949 Verovatno u rodu s narodnim herojem Patlidţanovišem iz Krajine.