Viminacium

Archest – Developing Archaeological Audiences along the Roman Route Aquileia –
Emona – Sirmium – Viminacium. 136 Пројекат Danube Limes Brand. Extension of the
Danube Limes UNESCO World Heritage in the Lower Danube резултирао је
стављањем археолошких локалитета дуж некадашњег римског лимеса на Дунаву
на Унескову прелиминарну листу светског наслеђа, међу којима је и
Виминацијум. 137 Након неколико година заједничког рада Археолошког
института Београд, 138 Републичког завода за заштиту споменика културе Србије и
одговорних институција из више европских држава, у 2015. години, предата је
прелиминарна листа за међународни споменик под именом „Границе
Римског царства“ (“The Frontiers of the Roman Empire – WHS FRE”). 139
Заједно са другим римским градовима и утврђењима дуж некадашњег дунавског
лимеса, који се протезао од данашње Немачке до Румуније, и који је био део
границе Царства која се протезала од Атлантског океана, кроз Европу, до Црног
Мора, кроз Блиски Исток до Црвеног Мора, преко Северне Африке и назад до
атлантске обале, Виминацијум је преузео први корак ка упису на Листу светског
наслеђа. 140 (сл. 19- сл. 20) Пројекат OpenArch је обухватао партнере чланове
EXARC-а, заједнице европских археолошких музеја на отвореном, 141 а у оквиру
136 Видети у: Archest. „Project“. www.archest.eu/project/.
137 Видeти у: Danube Limes Brand, „Home“, http://danubelimesbrand.org/sr/www.arkwork.eu/about;
Nemanja Mrđić, Snežana Golubović, „Danube Limes as UNESCO World Heritage Site“, Archaeology
and Science, No. 9/2013(2014): 101-118.
138 Др Миомир Кораћ, др Снежана Голубовић и др Немања Мрђић су водили тим Археолошког
института Београд у овом пројекту.
139
UNESCO Tentative List, „Frontiers of the Roman Empire (WHS FRE)“.,
http://whc.unesco.org/en/tentativelists/6060/
140
Emilija Nikolić, Jelena Anđelković Grašar, Dragana Rogić, “Viminacium: Research, Protection and
Recognition”. U Preserving transcultural heritage: your way or my way? urednik J.R. dos Santos, 573-
583 (Lisbon: ARTIS – Institute of Art History from School of Arts and Humanities of the University of
Lisbon and the ICOMOS Portugal, 2017), 574. O дунавском лимесу и његовом делу у Србији видети
у: Korać, Мiomir i dr. Roman Limes in Serbia (Belgrade: Institute of Archaeology, 2014), 16, 36. До
данас је пет културних добара са територије Србије уписано на Листу светске баштине (World
Heritage List) Унеска. То су: Феликс Ромулијана, као резиденцијални комплекс римског цара
Галерија, средњовековни споменици на Косову, од 2009. године на Листи угрожене светске
баштине, манастир Студеница, Стари Рас са Сопоћанима и средњовековни надгробни споменици
– Стећци. Још пет природних и пет културних добара из Србије је на прелиминарној листи која је
претходница номинације за Листу светске баштине. Неки од њих су на тој листи још од 2002.
године.
141 Видети у: OpenArch. „Welcome to OpenArch“. www.openarch.eu; Milica Tapavički-Ilić, Jelena
Anđelković Grašar. „OpenArch, European Project of Popularizing Archaeology“, Archaeology and
Science 8/2012 (2013): 97-100; Roeland Paardekooper, Milica Tapavički-Ilić, Jelena Аnđelković Grašar,
„Viminacium and the OpenArch Project“, Archaeology and Science, 10/2014(2015): 211-219; Milica
Tapavički-Ilić, Jelena Anđelković Grašar, „Drugi međunarodni simpozijum na Viminacijumu: The
Impact of Dialogue with Visitors on - AOAM Management, 29. septembar – 3. oktobar 2014. godine.“
92