Viminacium

а нека имена могу носити специјалну искуствену вредност. 635 Међутим, имена
места могу опстати чак и када се језик на коме су настала промени или нестане. 636
Имена добијају места која су била пролазна, места становања, места која
треба избегавати, опасна места, места за лов и риболов, места граница,
култивисано земљиште, планине и долине, и света места. 637 Велики број имена и
приче везане за њих сежу даље у историју него писана документација, а онде где
нека култура није сачувана и где је писана документација још увек млада, имена
места могу понудити начин да се вратимо у прошлост, и делују као трагови
културе. 638 Имена су део нематеријалног културног наслеђа заједнице у којој се
користе, а њихова историја и приче везане за њих, везују људе за њихово
окружење, и дају им духовно утемељење и идентитет. 639 Истраживања неких
аутора су довела до закључака да се људи везују за топониме на сличан, али ипак
и довољно различит начин као што се везују за одређена места. Везе са одређеним
топонимима се, према њима, некада могу формирати иако особа никада није
посетила неко место. Топонимски идентитет се према њима одређује као
конструкт кроз који се људи везују за историју, смештају своја сећања и одређују
шта је културолошки важно. 640
Након доласка Словена на Балкан, дотадашњи географски називи су
углавном замењених новим. Од река у данашњој Србији су веће задржале своја
имена, као што су Дунав (Danubius), Морава (Margus), или Пек (Pincus). Још
635 isto, 2
636 Sirkka Paikkala, „Places, Names & Stories - A Pilot Project on Geographical Names in Finland“, u
Geographical Names as a Part of the Cultural Heritage (Wiener Schriften zur Geographie und
Kartographie, vol. 18), ur. P. Jordan i dr. (Wien: Institut für Geographie und Regionalforschung, 2009),
65
637 isto.
638 isto.
639 isto. Географским именима и топонимијом као културном наслеђу бави се експертска група
Уједињених нација под именом United Nations Group of Experts on Geographical Names (UNGEGN),
a резолуција Resolution 4 of the Ninth United Nations Conference on the Standardization of
Geographical Names охрабрује званична тела да чувају топониме који испуњавају критеријуме за
непокретно културно наслеђе (UNESCO Department of Economic and Social Affairs. Report on Ninth
United Nations Conference on the Standardization of Geographical Names, New York, 21-30 August
2007. (E/CONF.98/136), 2007. https://unstats.un.org/unsd/geoinfo/UNGEGN/docs/9th-uncsgndocs/report%20of%209th%20uncsgn%20n0750902%20en.pdf,
34-38)
640 Laura Kostanski,“What’s in a Name? Place and Toponymic Attachment, Identityand Dependence. A
Case Study of the Grampians (Gariwerd) National Park Name Restoration Process”. Doktorska
disertacija. University of Ballarat, Australija, 2009.
190