Viminacium

северу, „Цигани у бедним уџерицама“, у центру „Грци и Цинцари, трговци,
занатлије и механџије“. 150
2.2.5 Развој простора у XIX и XX веку
Кнез Милош Обреновић (1780 (1783) – 1860) је после Другог српског устанка и
стицања извесне унутрашње самосталности и слободе Србије, започео уређење
насеља Србије. 151 Ипак, уз превођење и изучавање страних закона, све је ишло
споро, јер је, тешко било променити навике настале услед вековне борбе и
„закорачити у цивилизацију“, а уместо улица су постојале стазе и путеви, уместо
стамбених блокова су биле њиве, ливаде и разбацане куће. 152 Становништво је
стално било у покрету, напуштају се читава села да би се на другом природно и
саобраћајно повољнијем месту основала нова насеља, а појављује се и велики број
придошлица. 153 Ово је утицало да карактер самих насеља од статичког постане
привремен, покретан, „нешто што је данас овде, а сутра, ако се хоће, може бити и
на другом месту,“ па села постају нека врста привремених станишта и немају
изглед уређених насеља. 154
Иако се од 1826. године до тада запуштени пут Беч – Цариград уређује,
нешто касније се поред њега подижу крчме, а предузимају се и хидротехнички
радови на уређењу река, оно што је највише утицало на уређење насеља био је
покушај да у неким крајевима Србије људи живе једни поред других у уређеним
заједницама – насељима, што је и навело кнеза Милоша да донесе Указ о збијању
и ушоравању села 1837. године у Жабарима. 155 Ово је уједно била прва
законодавна форма у области урбанизма у Србији, према којој је „стављање у
шор“ обухватало читав низ урбанистичких питања која су у то доба постојала. 156
У неким селима, међутим, груписање у компактнију целину и стварање улица
150 Миодраг. А. Пурковић, Пожаревац (Пожаревац: Штампарија Ђорђа Наумовића, 1934), 8-9.
151 Branko Maksimović, Urbanizam u Srbiji (Beograd: Đorđe B. Anđelković, 1938), 54, 58.
152 Надежда Пешић-Максимовић, Споменичке вредности сеоских центара у Србији (Београд:
Републички завод за заштиту споменика културе, 1984), 16
153 Branko Maksimović, Urbanizam u Srbiji (Beograd: Đorđe B. Anđelković, 1938), 56.
154 isto, 57.
155 isto, 57-58, 62-64.
156 isto, 64, 69.
39