Viminacium

Што се тиче културних предела као места рударења, њих је на Унесковој Листи
светског наслеђа у много мањем броју и сва су везана за експлоатацију природних
ресурса од периода индустријске револуције, а обухватају остатке технологије,
али и стамбених грађевина радника. 345
di Diano National Park with Archaeological Sites of Paestum and Velia, and the Certosa di Padula“,
https://whc.unesco.org/en/list/842).
Културни предео тврђаве Дијарбакир и Хевсер башти у Турској је био важан центар кроз
хеленистички, римски, сасанидски, византијски и исламски период, све до данас. Овде се налазе
замак, градски бедеми са кулама и капијама, али и баште као веза између града и Тигра, који је
снабдевао град храном и водом, затим извор и један мост. Уписан је под критеријумом iv јер
илуструје велики број важних историјских периода на овом подручју од римског периода до данас,
кроз масивне бедеме града и капије на којима се виде многе фазе грађења, многобројни натписи,
поља и баштте и предео везан за реку Тигар (UNESCO WHS List. „Diyarbakir Fortress and Hevsel
Gardens Cultural Landscape“, https://whc.unesco.org/en/list/1488/).
Антички град Таурик Шерсонес и његове хоре у Украјини садржи остатке града који су основали
Дорци у V веку пре нове ере на северној обали Црног Мора, са пољопривредним пољима
подељеним у неколико стотина хора – међусобно једнаких квадратних парцела на којима су били
виногради чије производе је град, који је живео до XV века, извозио. Овде се налази неколико
јавних грађевинских комплекса и насељених четврти, као и ранохришћански споменици поред
остатака праисторијских насеља, римских и средоњовековних утврђења и системи
водоснабдевања, као и изузетно очувани примери плантажа са подеоним зидовима. У III веку нове
ере место је било највећи произвођач вина на Црном Мору и пример демократске организације
земљишта, које осликава организацију унутар градског друштва. Уписан је под критеријумом ii
као језгро размене између Грчке, Рима и Византије са народима северно од Црног Мора и
критеријумом v као реликтни пољопривредни предео и место очуваног система парцелације, а
остаци подеоних зидова и осликавају пољопривреду и континуитет предела без обзира на ксније
промене у производњи (UNESCO WHS List. „Ancient City of Tauric Chersonese and its Chora“,
https://whc.unesco.org/en/list/1411).
Рута тамјана - пустињски градови у Негеву у Израелу су четири набатејанска града, са тврђавама и
пољопривредним пределима у пустињи Негев, који се протежу дуж рута које их повезују са
Медитераном у оквиру руте тамјана и зачина. Приказују трговину овим производима од јужне
Арабије до Медитерана, која је цветала од III века пре нове ере до II века нове ере. Овде се налазе
системи наводњавања, урбанистичке композиције, тврђаве и каравансараји, и сведоци су начина
на који је пустуња насељавана у сврху трговине и пољопривреде. Уписана је под критеријумom iii,
као сведочанство економског, друштвеног и културног значаја тамјана за хеленистичко-римски
свет, а приказујући путеве тамјана, али и „осталих производа, људи и идеја, и критеријумом iv, јер
скоро фосилизовани остаци градова, тврђава, каравансараја и пољоприредних система дуж руте,
приказују изузетни одговор на непријатељску средину пустиње који је трајао пет векова
(UNESCO WHS List. “Incense Route – Desert Cities in the Negev”, https://whc.unesco.org/en/list/1107).
Античка насеља северне Сирије у Сирији представља око четрдесет села груписаних у осам
паркова из периода од I до VII века, а која су напуштена у периоду од VIII до X века. Овде се
налази очуван предео са архитектонским остацима станова, паганских храмова, цркава, цистерни,
купатила и др. Предео је уписан под критеријумом iii као изузетно сведочанство животних
стилова и културних традиција сеоских цивилизација које су се развиле на Средњем истоку,
критеријумом iv, јер је изузетно сведочанство архитектуре сеоских кућа и грађевина цивилне и
религиозне заједнице са краја класичне ере и током византијског периода, односно предео
карактеристичан за транзицију из античког паганског света у хришћанство и Византију, и
критеријумом v, као пример одрживог сеоског насеља од I до VII века, заснованог на употреби
земљишта, воде и кречњака и производњи житарица, чије сведочанство су сачувани физички
остаци техника хидраулике, одбрамбених зидова и римске поделе пољопривредног земљишта
(UNESCO WHS List. „Ancient Villages of Northern Syria”,https://whc.unesco.org/en/list/1348).
345 То су Nord-Pas de Calais Mining Basin у Француској (UNESCO WHS List „Nord-Pas de Calais
Mining Basin“, https://whc.unesco.org/en/list/1360), Blaenavon Industrial Landscapeу Велсу (UNESCO
WHS List. “The Blaneavon Industrial Landscape”, https://whc.unesco.org/en/list/984), Cornwall and
358