Viminacium

стварности.“ 591 У свом последњем писму упућеном мајци 1943. године је
написала: „Људи мисле да сам ја само у прохујалим временим тражила обрасце за
моје слике, а оне су се појавиле из залеђености мога детињства за траве, облаке,
птице, лептире, за наша поља и шумарке... У мојој машти су се сјединиле наше
приче о вилама бродарицама, које си ми ти казивала, са песмама Валерија, а
поломљене римске скулптуре и саркофази, које сам са одушевљењем и дивљењем
гледала у археолошким налазиштима код Пожаревца, водили су ме до визија
Ботичелија и Де Кирика.“ 592
Милена је предео Виминацијума видела без данашње механизације
површинског копа и димњака термоелектране, са сељацима у њивама и
непрегледним просторима стишке равнице, баш као што га је нешто раније видео
Јоаким Вујић, када је 1828. године записао да се на путу од Пожаревца до
Рукумије „увесељавао“ гледајући на равнице и ливаде са сеном, брда са купинама,
шумарке и воћњаке, планине са шумама, косаче, младиће и девојке који купе и
слажу сено, жетеоце, децу која беру винограде, пастире са овцама и козама. 593
Миленковић и Протић су 1936. године записали да овде „кукуруз када добро роди
толико је велики, да се кроз њега не види ни коњаник на коњу“. 594
Виминацијум је остављао утисак и на античке писце, па је Плиније Млађи
приликом посете Виминацијуму, записао: „Где год погледате, видите воћњаке,
обрађена поља, шуме. Људи су свуда по пољима, марљиво радећи.“ 595 Дио од
Прусе је током боравка у Виминацијуму, где је био сведок Трајанових припрема
војске за рат са Дачанима, пружио једну другу слику Виминацијума, остављајући
нам врло сликовит опис виминацијумског логора, у коме су се „свуда налазили
мачеви, свуда оклопи, свуда копља, а цело место је било преплављено коњима,
591 Петрија Јовичић, Ивана Башић, „Маске и метаморфозе женскe креативности – Лутка Милене
Павловић Барили“, Гласник Етнографског института САНУ, LXIII (2)(2015) : 396
592
Град Пожаревац.„Галерија Милене Павловић-Барили“, https://pozarevac.rs/galerija-milenepavlovic-barili/
593 Јоаким Вујић. Путешествије по Сербији, књига 1 (Београд: СКЗ, 1901), 36.
594 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 58.
595 Aleksandar Medović, “Viminacium: Roman agriculture on Serbian soil?“, Аrchaeology and Science
9/2013: 97-98.
426