Viminacium

Секундарна употреба архитектонских елемената Виминацијума у
сакралним грађевинама подручја. Време настанка Цркве Успења Пресвете
Богородице на Старом смедеревском гробљу још увек није тачно утврђен.
Неколико архитектонских детаља упућује ипак на време Ђурђа Бранковића,
односно половину XV века, а налаз једног гроба из цркве упућује да је у њој
могао бити сахрањен епископ смедеревске ешископије из средине XV века. 174 Од
почетка XVIII века је неколико пута обнављана. 175 У зид цркве, а поред улазних
врата, уграђена су два фрагмента надгробних римских споменика, од којих је онај
са натписом постављен у положај заротиран за 90º у односу на свој основни
положај, док је на другом фрагменту у тимпанону представљен лик протумачен
као глава Горгоне 176 (Медузе), а са његове леве и десне стране се налазе птице.
Порекло фрагмената је непознато. (сл. 73)
Фрагменти надгробних споменика са представом Медузе у тимпанону се
налазе уграђени и у зидове цркава манастира који се налазе на два супротна краја
стишке равнице, већ поменутих Рукумије и Нимника, чије се оснивање везује за
кнеза Лазара, а обнова за кнеза Милоша. 177 У зид Цркве Светог Вазнесења
заједнички архитекта, Георгије Кантакузин (Slobodan Ćurčić, „Visible and invisible aspects of
building the fortified palace of Smederevo and its historical significance“. Зборник радова
Византолошког института L(2013): 851). С друге стране, Марко Поповић намерну сличност у
облику одбацује, приписујући троугаони облик смедеревског Малог града (Замка) и Великог града
(Града) положају обала Дунава и Језаве, али не искључује да је ово могло код савременика да
изазове такве асоцијације. Замак и Град, према Поповићу спадају у „општи оквир остварења
византијског културног круга“, али следе „развојну нит оновремене српске војне архитектуре и
искустава“ до којих се дошло током грађења Крушевца, Сталаћа, Београда, Раванице и Ресаве
(Марко Поповић, „Смедеревски град – етапе грађења и значење“, у Пад Српске деспотовине
1459. године, ур. М. Спремић, 373-391 (Београд: САНУ, одељење историјских наука, 2011), 377-
378, 385).
174 Млађан Цуњак, „Ископавање унутрашњег простора старе цркве y Смедереву“, Саопштења
XVI(1984): 249, 257.
175 Дејан Радовановић, „Археолошка налазишта са сакралним садржајем на подручју Подунавског
и Браничевског округа“, У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 248-249.
176 Sanja Pilipović, „Un gruppo di stele funerarie provenienti da Viminacium (Moesia Superiore)“,
Classica et Christiana 6/2(2011): 598.
177 Пример секундарне употребе споменика или елемената архитектуре из периода обнове кнеза
Милоша се налази и у цркви брвнари у Врби поред Краљева, сазиданој 1831. године. Археолошка
истраживања око цркве и у њој нису вршена, па се не зна да ли је подигнута на неком култном
месту. Према причама, народ се окупљао код црквине на молитви, где је након Хатишерифа
направљена црква. У темељ цркве са северне стране узидан је део белог мермерног крста
студентичког типа са рељефном представом стилизоване главе мушкарца са брковима. Ово
указује на могућност да је црква сазидана на некрополи, која се сада налази око саме цркве, на
којој су сада многе надгробне плоче под земљом, а где се налазе и кенотафи из Првог и Другог
253