Viminacium

креча.“ 727 Комбинат кварца, креча и камена је касније и подигнут у Кучеву, а још
увек постоје и мали индивидуални произвођачи креча. 728
Чињеница да лес са повишеним садржајем глиновите компоненете
прекрива највећи део простора Виминацијума, 729 помогла је развоју опекарске
производње на овом подручју током целе његове историје. У овом трговинском и
производном градском римском центру се вршила израда опеке и опекарских
производа. Опека Виминацијума је заузимала важно место за потребе изградње
овог римског града, али и других насеља и утврђења на дунавском лимесу. 730 (сл.
64) До пре једне деценије, на локалитету „Корабе“, делу шире зоне античког
Виминацијума, и места римске некрополе, се, како је Михаило Валтровић још
1884. године записао, могао видети „негдашњи мајдан за земљу ... дугачка долина
... где су Римљани копали земљу за опеку,“ на чијој северној страни „познаје се
још да је земља на таване откопавана“, а и „данас носе околни сељани одавде
земљу за олепљивање својих зграда.“ 731
Како је напред већ поменуто, у пожаревачком крају је била веома развијена
индустрија опеке и црепа и у XIX веку, али и касније, у Пожаревцу и Великом
Градишту је постојало неколико циглана. 732 (сл. 65) Већ је поменуто да је у
Вајфертовом индустријском насељу у селу Костолац 1885. године изграђена
циглана за опеку и цреп са чијим производима је изграђен велики број рудничких
грађевина, а која је убрзо престала са радом, јер није могла да издржи
конкуренцију малих сељачких погона. 733
Дуго се у сеоским насељима око Пожаревца, на сопственим имањима
копала, месила и сушила сировина, а затим пекла опека за индивидуалну
727 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 76-78.
728 Ebraničevo, „Krečana kao u doba Rimljana, 05.11.2015“. http://ebranicevo.com/krecana-kao-u-dobarimljana-foto
729 Energoprojekt Entel a.d. JP EPS Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova (ažurirana studija o
proceni uticaja na životnu sredinu) (Beograd: Energoprojekt Entel a.d, 2015), 20-24.
730 Часлав Јордовић, “Грнчарски и цигларски центар у Виминацијуму“, Саопштења XXVI(1995):
95.
731 Mихаило Валтровић, „Откопавања у Костолцу“, Старинар 1, 1-4. део (1884): 98-99.
732 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 80.
733 Божидар Пејић, Душан Јаношевић, „Беочуг столећа“, у Здружено електропривредно предузеће
Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић, 57-74
(Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац,
1971), 68-69.
209