Viminacium

заштиту споменика културе Смедерево. 105 Њему је, према територијалној
надлежности, припао и Виминацијум, иако је за њега као културно добро од
изузетног значаја надлежан Републички завод за заштиту споменика културе. 106
Управо у овом периоду развоја надлежних институција, а тек након скоро једног
века од првих археолошких истраживања овог римског града, извршена су прва
обимна, заштитна истраживања Виминацијума.
У периоду од 1977. године до 1991. године, а затим и током 1997. године,
започела су истраживања Виминацијума на територији одређеној за изградњу
термолектране „Костолац Б“ приликом којих су истражени гробови и остаци
гробне архитектуре, 107 али и грнчарски и опекарски центар са пећима. 108 (сл. 15)
Истраживања су била организована од стране Републичког завода за заштиту
споменика културе (археолози Часлав Јордовић и Мирјана Томић), у сарадњи са
Археолошким институтом (археолог др Љубица Зотовић) и Народним музејом у
Пожаревцу (археолози Милан Пиндић и Драгана Спасић). 109 У том периоду
истражено је више од 10.000 гробова и гробница, а истраживања на некрополама
„Пећине“ и „Више Гробаља“ су показала постојање четири различита периода
живота Виминацијума: најстарија откривена некропола је келтска - потиче са
краја IV и почетка III века пре нове ере, а након некропола из римског периода,
истражене су некрополе из периода сеобе народа, док је најмлађа средњовековна
некропола оквирно опредељена у период између XV и XVI века. 110
105 Новак Јоцовић, „Заштита непокретних културних добара Подунавског региона – Остварења и
тежње 1972 – 1997“. У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 11. Данас је у регистру
Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево 130 некатегоризованих културних
добара, шеснаест културних добара од великог значаја и шест културних добара од изузетног
значаја (Смедеревска тврђава, манастир Покајница, Радовањски луг, Виминацијум, Краку Лу
Јордан и Голубачки град) (Видети на: РЗЗСК Смедерево, „Културна добра“.
http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/sva
106
РЗЗСК Београд, „База непокретних културних добара: Виминациум“,
http://www.spomenici.heritage.gov.rs/cir/nkd/pregled/viminacium
107 О овим истраживањима видети у: Љубица Зотовић. „Јужне некрополе Виминација и погребни
обреди“. Viminacium 1(1986): 41-60; Ljubica Zotović, Časlav Jordović, Nekropola „Više grobalja“:
Viminacium 1 (Beograd: Arheološki institut i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, 1990);
Miomir Korać, Snežana Golubović, Viminacium. Više grobalja, tom 2 (Belgrade: Archaeological Institute
Belgrade, 2009).
108 О овим истраживањима видети у: Часлав Јордовић, “Грнчарски и цигларски центар у
Виминацијуму“, Саопштења XXVI (1995): 95-106.
109 Mileta Мilić, Čuvari baštine - 50 godina rada Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
(1947-1997) (Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, 1998), 139.
110 Miomir Korać, Živko Mikić, Antropološka kolekcija Viminacium I: nekropola Pećine (Beograd:
Centar za nove tehnologije Viminacium i Arheološki institut, 2014), 13-14.
85