Viminacium

електричне енергије, захваљујући термоелектранама. Електропривреда Србије је
тако важан локални послодавацна овом подручју, али и највећи регионални
загађивач животне средине. 247
У подручјима где је основна делатност рударство, развој је углавном
усмерен само на компатибилне делатности којима је рударство корисник, па оно
постаје „генератор такозваног монофункционалног развоја подручја.“ 248 Грaдскo
нaсeљe Кoстoлaц (Нови Костолац) прeдстaвљa један такав монофункционални -
индустриjски и управни цeнтaр градске општине Костолац. 249 Као градско насеље
први пут је означено у Попису из 1953. године. 250 У самом граду се налази
термоелектрана „Костолац А“, а 3 km западно од њега, у селу Дрмно и
термоелектрана „Костолац Б“, док површински коп „Дрмно“ заузима територије
више села. (сл. 38, сл. 52)
Сеоска насеља Костолац (Стари Костолац) и Дрмно су данас на
простору на коме се некада налазила ужа градска територија античког града и
војног логора Виминацијум, а у чијим атарима се данас врше истраживања и
простире археолошки парк. (сл. 38, сл. 52) Костолац се налази северно од
Пожаревца поред реке Млаве, удаљено око 14 km друмском комуникацијом од
њега. Неке од грађевина управе радничке колоније костолачких рудника из XIX
века у селу и даље постоје, али су у веома лошем стању и бесправно насељене
Ромима. Поред термоелектране „Костолац Б“ налазе се привремене грађевине у
којима су смештена избегла и расељена лица. Село Дрмно се налази
североисточно од Пожаревца, удаљено око 17 km друмском комуникацијом од
њега. Према анализи из 2009. године, шестина од укупног броја домаћинстава
овог села је остала без земље услед експлоатације угља, док 70% домаћинстава
располаже са обрадивим површинама испод 2 ha, од чега је скоро половина
предвиђена за експропријацију. 251
247 исто.
248 Ненад Спасић, Гордана Џунић, Јасмина Ђурђевић, „Конфликти и ограничења у просторном
развоју рударских басена“, Архитектура и урбанизам 27/09 (2009): 22.
249 ИАУС, Просторни план подручја Града Пожаревца, Књига 1.Стратешки документ (Београд:
ИАУС, 2012), 27.
250 Radoslav Stevanović, „Gradska naselja Republike Srbije u popisima stanovništva od 1948. do 2002.
godine“, Stanovništvo 1-4 (2004): 118.
251 Љупче Миљковић, Миодраг Степановић, Слободан Миладиновић, „Физичко – географске
промене настале као последица експолатације лигнита на површинском копу „Дрмно“, Зборник
радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, 38/2009 (2009): 22-23.
54